Linkovi

Borba za oporavak Detroita

  • Sila Henesi

Centar Detroita

Centar Detroita

Detroit, centar američke automobilske industrije, svojevremeno je bio jedan od najbogatijih gradova u Sjedinjenim Državama. Međutim, proizvođači automobila su smanjili radnu snagu i, proteklih decenija, više od pola stanovnika je otišlo iz grada. Detroit je danas jedan od najsiromašnijih gradova u zemlji. Ipak, poslovni ljudi u Detroitu naporno rade na razvoju nove ekonomije, koja se ne zasniva na proizvodnji automobila.

Butik „Divižn strit“ u Detroitu, prodaje lokalno proizvedenu odeću inspirisanu gradskom tradicijom. Muzičar Tajler Boldvin je sa još dva prijatelja otvorio prodavnicu pre nekoliko godina. On tvrdi da je Detroit dobro mesto za pokretanje novih poslovnih ideja.

Postoji dovoljno prilika da se nešto uradi. Moja muzika na primer, ja sam jedina osoba koja pravi takvu muziku. Naše majice su jedine majice te vrste. To je potpuno originalna prilika da čovek bude jedinstven i da se izrazi, jer nema mnogo ljudi koji rade takve stvari.“

Takođe, kaže Boldvin, siromaštvo Detroita doprinosi njegovoj kreativnosti.

„Postoji jedan aspekt potpunog očajanja i izolovanosti koji vas navodi da istražujete i počnete da zapažate i u suštini naprosto dobijete nadahnuće da nešto stvorite, jer ovde ništa ne postoji.“

Boldvin nije jedini koji koristi nadahnuće da bi podstakao detroitsku ekonomiju. Organizacija „Bizdom ju“ obučava i finansira preduzimljive ljude da bi im pomogla da započnu posao. Direktor organizacije Ros Sanders kaže da nove firme menjaju gradsku ekonomiju.

„Važno je da dođe do promene, jer se grad Detroit, veoma dugo, oslanjao na autokompanije. One su razvile neku vrsti službeničkog mentaliteta, a mi zapravo pokušavamo da stvorimo mentalitet preduzetnika. Važno je biti dobar službenik – svakome su potrebni dobri službenici – ali preduzetnici nisu oni koji samo popunjavaju radna mesta, oni ta mesta stvaraju.“

Džon Mog, sa Državnog univerziteta „Vejn“, kaže da u centru Detroita stvari ipak napreduju.

Uopšte se ne dovodi u pitanje postojanje nove energije, tu su nove investicije, stanovništvo se povećava. Korak po korak, u centru Detroita dolazi do znatnih poboljšanja.“

On kaže da su nove prodavnice i zaposlene firme u centru grada, znak podmlađivanja ekonomskog jezgra. Ipak, on dodaje da je izvan centra Detroita priča sasvim drugačija. Mog objašnjava da su siromaštvo i oronulost standard širom područja koje zahvata 210 kvadratnih kilometara. On ističe da stranu okreće jedino centar Detroita.

„Strana koja još nije okrenuta je u delovima grada sa kojima su povezani problemi Detroita: disfunkcionalne porodice, siromaštvo, niski prihodi, nenaseljenost, loše škole, droga. Sve to ne postoji u nekoj većoj meri u jezgru grada, ali postoji u preostalih 210 kvadratnih kilometara.“

Ipak, Džon Mog ukazuje da rast ekonomskog jezgra Detroita, tokom vremena, može da okrene i ekonomiju na širem području.

XS
SM
MD
LG