Islam se proširio na kulture i regione u svetu, daleko od svog rodnog mesta na Arabijskom poluostrvu. Jedna od tradicija je važnost koja se posvećuje davanju poklona, bez obzira da li je povod korist ili nesebičnost. Umetnička dela koja se pretvaraju u poklone tokom vekova su sadržala motive koji ih neposredno povezuju sa islamom. Tradicija davanja poklona je u fokusu izložbe u Umetničkom muzeju u Hjustonu u Teksasu.
Tema izložbe je sadržana u njenom naslovu: „Sultanovi pokloni: umetnost davanja na islamskim dvorovima“. Kustos Frančeska Leoni kaže da sva izložena dela odslikavaju tu ideju.
„Okvir ove izložbe je davanje poklona.“
Izloženi predmeti su nastali u periodu od 8. do 19. veka. Blizu ulaza je ovaj dekorativni tanjir. Na njemu je ispisan stih iz Kurana – „Onaj ko veruje da će mu Bog vratiti, izdašan je sa poklonima“. Leoni kaže da je davanje poklona u muslimanskom svetu imalo posebno značenje.
„U islamskom svetu, plemenitost je oduvek bila važna vrlina... Deljenje stvari sa onima koji su u nevolji, bila je neka vrsta duboke moralne dužnosti.“
Mnogi od najfinijih izloženih predmeta su bili pokloni dati iz političkih razloga – da bi se obezbedila određena dobit. Kao što je ova predstava indijskog mogula koji prima ambasadora Persije iz 17. veka, od mastila sa pozlatom, vlasništvo kraljice Elizabete Druge.
Muzej ukazuje da se islam predstavljao nevernicima putem razmene poklona, bez obzira da li je pobuda bila lična, politička ili verska. Izuzetno fino obrađen komplet kockica za igru, oslikane keramičke ploče i tapiserije, takođe su pokloni predstavljeni na izložbi. Mnogi predmeti sadrže arabeske i geometrijske šare, jer islam zabranjuje predstavljanje ljudskih figura i životinja.
„Korišćenje geometrije i geometrijskih matrica je tipično od Španije do centralne Azije i Indonezije. Ali svaka od tih zemalja unosi sopstveni uticaj i stil.“
Kerin Vajt je došla da vidi izložbu i impresionirana je bogatstvom izloženih dela.
„Zapanjena sam detaljima i prefinjenim bojama.“
Frančeska Leoni kaže da je arapska kaligrafija uticala na umetnike daleko od Arabijskog poluostrva, koji su učili jezik preko svetih tekstova u Kuranu.
„Transformacija jezika, divno ispisanog teksta, u stvari je povezana sa važnošću pisane reči u islamu od samog njegovog nastanka.“
Za ljude iz muslimanskih zemalja, pretvaranje pisane reči u umetnost je savim familijarno.
„Upadljivo je za oko i definitivno je pomoglo reklamiranju religije u celini, jer kada povežete religiju i umetnost i to učinite na divan način, omogućujete širenje religije.“
Stanovnika Hjustona Sajrusa Majeha, neki od izloženih predmeta podsećaju na detinjstvo u Iranu.
„Naročito kada gledam tepihe, persijske tepihe, mogu da osetim kao da sedim na tim tepisima, tako da od svega toga dobijam sasvim poseban osećaj.“
Osećaj čuda koji nastaje zahvaljujući ovim umetničkim radovima, zapravo je poklon za sve one koji dođu da ih vide.