Linkovi

Mali biznis sa čoporom pasa

  • Zulima Palacio

Mali biznis sa čoporom pasa

Mali biznis sa čoporom pasa

Ako živite u gradu i imate psa, svi su izgledi da će vaš ljubimac veći deo dana biti sam, sem ako mu ne unajmite šetača. To može da bude komšija ili profesionalac čija usluga može da obuhvati i dresiranje i duže šetnje sa čoporom drugih pasa. Jedan profesionalni šetač pasa u Vašingtonu kaže da je posao povremeno prljav, ali da je zarada dobra.

U prestonici je deset ujutru i Kejt Holms je spremna da počne svoju dnevnu turu. Treba da pokupi 12 pasa i povede ih u šetnju dugu devet kilometara. Ona je napravila specijalni povodnik kojim su vezani svi psi, ali joj ostavlja slobodne ruke – tako da može da nosi ključeve kuća svih svojih mušterija. Dnevna šetnja počinje sa Fridom, šest godina starom čivavom. Frida ima najduži povodnik, tako da može bezbedno da trčkara iza ostalih pasa.

„Ona ne voli da joj velike šape staju na put.

Kejt Holms deluje naviknuto na pseće potrebe. Ona dresira i šeta pse već 16 godina. Naplaćuje 14 dolara po šetnji. Proteklih sedam meseci, obučava pomoćnika Ralfa. On će biti spreman za otprilike nedelju dana.

„Kada šetate čopor pasa, sve što je više od tri psa, zaista morate da znate šta radite, jer možete da uletite u velike nevolje.“

Sledeći pas na redu je Kalik. U svakoj kući, Kejt upisuje vreme dolaska i odlaska. Može se dogoditi i da su za psa ostavljena specijalna uputstva, ili ona možda želi da ostavi poruku vlasnicima. U svakom slučaju, čopor počinje da se povećava. Uz veliki osećaj za disciplinu.

Ja sam feldmaršal, a oni su moji vojnici, tako da niko ne maršira van pravca, odvojeno.“

Psi nisu uvek isti. Neke od njenih redovnih mušterija su na odmoru sa svojim vlasnicima, ili su na veterinarskoj nezi. Ali psi na povodniku Kejt Holm se brzo naviknu jedni na druge – i nauče pravila.

Nije im dozvoljeno da piške kad god požele. Nažalost, ne mogu uvek da sprečim ono drugo. Ali oni znaju da postoje mesta na kojima redovno zastajem i kažem im da je u redu i da svi mogu da obave svoje potrebe.“

Tu naravno može biti i loših momenata.

„Ponekad neko previše nahrani svog psa i ne izvede ga ujutru u šetnju, a to znači da moram tri puta da skupljam za jednim psom i to na trotoaru usred Čajnatauna, u jeku pauze za ručak.“

Poslednji pas koji treba da se pokupi je Grif, belgijski ovčar težak 35 kilograma. On je u kancelariji sa svojim vlasnikom Daglasom Džermalom.

„Ako je mom psu dobro, ako je srećan, i ja sam zadovoljan.“

Četrdeset pet minuta i dvanaest prikupljenih pasa kasnije, počinje dovčasovna šetnja, tokom koje se prolazi kroz neke od najlepših delova Vašingtona. Holms kaže da u svemu mnogo pomaže ljubav prema životinjama, ali da ih ona kontroliše čvrstim držanjem, ponašajući se kao „vođa čopora“. Tokom cele šetnje, ima osam mesta „za odmor“. Kada je reč o omiljenom drvetu, lider pasa ima prednost.

„Vodeći pas piški prvi uz drvo, a svi drugi moraju da čekaju.“

Tokom svoje dnevne šetnje, Kejt Holms i njen poveliki čopor izazivaju poglede iznenađenja, osmehe i poštovanje prolaznika – naročito drugih vlasnika kućnih ljubimaca. Brajan Dejvis, njegova porodica i njihov pas Ebi, došli su u Vašington iz Južne Karoline.

„Impresionirani smo šetačima pasa.“

Kejt Holms pamti imena i navike svih svojih psećih mušterija. Nije čudno što svi oni – Dakota, Bakster, Kodi, Frida, Pinat, Dekster, Dodžer, Harvi, Oliv Jedan i Oliv Dva, Kalik i Grif – pored nje vrlo zadovoljno marširaju.

XS
SM
MD
LG