Srčana oboljenja nalaze se na prvom mestu uzročnika smrti na svetu i uglavnom ih je moguće sprečiti. Medjutim, smanjenje broja smrtnih slučajeva zbog srčanih oboljenja zahtevaće promene životnog stila i javne politike i bolje programe za uticanje na javnost. Žene imaju veći rizik od dobijanja srčanih oboljenja od muškaraca delom i zato što je ih je kod žena teže ustanoviti. Prenosimo detalje o naporima za smanjenje tog rizika i o pomoći ženama da izbegnu srčana oboljenja.
Kada muškarac dobije srčani napad, to je često zbog zapušenih arterija. Na rentgenskim snimcima krvnih sudova, angiogramu, može obično da se ustanovi blokada izazvana nagomilavanjem naslaga. To uključuje ugradnju sićušne tube u pacijentove arterije. Ali, angiogram ne uoči svaki put probleme u ženskim arterijama. To izlaže žene većem riziku od dobijanja srčanog napada. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od srčanih oboljenja umre 18 miliona žena svake godine. A, to je bolest koja ne utiče samo na starije žene. Keri Vinsent dobila je ozbiljan srčani napad nakon što je rodila svoje prvo dete.
„Imala sam 31 godinu, a sa 31-nom se ne dobija srčani napad.“
Keri Vinsent sada prenosi svoju poruku ženama u njihovim kućama. Ajrin Polin krenula je u akciju nakon što je naučila sledeću činjenicu.
„Srčana oboljenja su na prvom mestu među uzrocima smrti kod žena.“
Polin je osnovala organizaciju „Sestra sestri“ koja obrazuje žene o srčanim oboljenjima. Ona ohrabruje žene da saznaju više o svom krvnom pritisku, nivoima holesterola i drugim faktorima za srčana oboljenja.
„Cilj je sprečavanje bolesti. Da žene shvate sopstvene rizike, da treba da se trude da prate svoje stanje, da znaju svoje brojke i da zatim preduzmu akciju.“
Polin saradjuje sa kardiologom iz Brigam bolnice u Bostonu u kojoj se doktorka Džoen Fudi bavi prevencijom.
„Dobra vest je to što znamo da je 95 odsto srčanih oboljenja moguće sprečiti tako što ćemo smanjiti rizik.“
To znači postati ili ostati nepušač, kontrolisati ili izbeći dijabetes, održavati zdravu telesnu težinu, jesti zdravu hranu, vežbati pola sata dnevno i kontrolisati ili smanjiti stres. Srčana oboljenja sve više pogadjaju žene u zemljama u razvoju. Doktor Darijuš Mozafarijan smatra da je za to najviše kriva globalna epidemija gojaznosti.
„Ljudi dobijaju hronična oboljenja ne zato što jedu previše, već zato što jedu loše. Ono što ne jedu je većinom ono što im škodi.“
Doktor Mozafarijan preporučuje povećano unošenje ribe, žitarica, povrća, prirodnih ulja i koštunjavog voća i smanjenje količine soli i transmasti u svojoj ishrani. Oboje lekara preporučuju politiku koja promoviše zdravlje srca i naravno preglede i obrazovanje, kao ono što Ajrin Polin i Keri Vinsent rade povremeno.