Linkovi

Evropa traži rešenje za krizu

  • Al Pesin

Evropa traži rešenje za krizu

Evropa traži rešenje za krizu

Evropske vlade nastavljaju da traže izlaz iz finansijskih teškoća uz što manje troškove, ili uz onoliko političkih promena koliko im predlažu eksperti. Zvaničnici se nadaju da će poslovne kompanije da stimulišu ekonomski oporavak, a poslovne kompanije očekuju da lideri stvore odgovarajuće uslove.

U sedištu Evropske komisije, zastave koje predstavljaju 27 članica se ne menjaju. Ali to zaklanja znatne razlike među njima, posebno u pogledu sadašnje ekonomske krize. Ekonomije zapale u nevolje očajnički očekuju podršku, a stanovnici evropskih država, poput ovih u Italiji, otežavaju svojim vladama da sprovedu oštrije mere štednje. Velika francusko-belgijska banka je nedavno gotovo pala pod stečaj, pre nego što su je spasli Belgijska vlada i drugi.

Direktori banke okrivljuju evropske vlade da nisu odlučno reagovale na prve znake nevolja pre više od godine. Vlade ekonomski jakih zemalja, kao što su Nemačka i Francuska, pokušavaju da reše krizu infuzijom milijardi eura. Ali pojedini stručnjaci kažu da to nije dovoljno. Bivši ekonomski strateg Evropske unije Mario Monti, sada predsednik Univerziteta „Bočoni“ u Italiji, okrivljuje – kako kaže – „kratkoročizam“ i nepostojanje visoko kvalitetnog upravljanja evropskih lidera.

„Moramo da budemo brži u preduzimanju akcija, ali strpljiviji u čekanju na rezultate. Oni moraju više da rade u pogledu ekonomije, svi oni, razmišljajući kao oni koji donose odluke u Evropi, a ne samo kao nacionalni lideri.“

Ali lideri neprekidno donose odluke u zavisnosti od najnovije krize, a ne ono što eksperti vide kao dugoročne probleme prezaduživanja, slabljenja banaka i pomanjkanja finansijskih opcija za pogođene ekonomije. Zolt Darvas je ekonomski istraživač u „Brojgelu“, centru povezanom sa Evropskom unijom u Briselu.

„Vlade uvek pokušavaju da na neki način uzvrate na tržišni pritisak, ali glavni problem u Evropi je to što one uvek žele da reaguju na najhitniji pritisak i uvek se opiru bilo kakvim ozbiljnijim pitanjima i ozbiljnijim merama.“

Darvas kaže da čak i najpovoljniji scenario podrazmeva godine malog ili nikakvog rasta u nekim evropskim zemljama. Ali on dodaje da bi kontinent, ako finansijska tržišta više ne bi imala premnogo kratkoročnih kriza, mogao da se izmigolji iz svojih problema. Bankovni obrti i pad vrednosti akcija dovode do pomanjkanja poverenja u budućnost i još više otežavaju firmama dolazak do finansijskih sredstava da bi mogle da se razvijaju.

Izgledalo je da su se svi, na nedavnoj konferenciji Evropske unije, saglasili da je rast ključ budućeg napretka. Predsednik organizacije „Biznisevropa“, Filip de Buk, kaže da su firme spremne da ostvare rast, ali takođe naglašava da vlade najpre moraju da uspostave odgovarajuće uslove.

„Ono što takođe stvara poverenje je kada političari preizmu brigu o problemima, a to traje predugo. Sada, imajući to u vidu, oni rade neke stvari i mi to podržavamo, ali bi oni to trebalo da rade sada, upravo sada, privodeći kraju celu raspravu da bi poslovanje moglo da raste brže nego što je sada slučaj.“

Evropski lideri nastavljaju da održavaju sastanke i preduzimaju parcijalne korake ka rešenju krize. Sada se nadaju da će uspeti da pripreme sveobuhvatni plan do sastanka lidera Grupe 20 početkom novembra u Francuskoj.

XS
SM
MD
LG