Igra je važna za fizički, mentalni i socijalni razvoj dece. Ali ima dece koja ne mogu da se igraju napolju, jer u njihovom komšiluku nema igrališta, ili parkova i nekog prostora za igru obezbeđenog od saobraćaja. Organizacija nazvana „KaBum“ želi to da promeni. Novinarka Glasa Amerike pridružila se dobrovoljcima koji su nedavno gradili jedno takvo igralište, ovde u Vašingtonu.
Dve stotine dobrovoljaca je od ranog jutra naporno radilo na ovom placu u zajednici sa niskim prihodima u Vašingtonu. Većina su navijači gradskog profesionalnog hokejaškog tima, vašingtonskih „Kepitalsa“, koji se udružio sa „KaBumom“ u građenju ovog igrališta. Šef projekta je Evan Majnat.
„Napravimo igralište za šest sati; uvek je zabavno. Ljudi kažu da je to nemoguće i stvarno je teško zamisliti. Ali je zaista, zaista zadovoljstvo videti kada je sve završeno i spremno za korišćenje.“
Otkako je prvi projekat „KaBuma“ realizovan pre 15 godina, neprofitna organizacija - koja sarađuje sa lokalnim firmama i organizacijama – sagradila je više od dve hiljade komunalnih igrališta širom zemlje.
„Cilj, naša vizija, jeste da svako dete u Americi ima na pešačkoj udaljenosti bezbedan prostor za igru.“
Pre nekoliko meseci, deca iz komšiluka su učestvovala u projektovanju svog igrališta snova. Elementi sa njihovih crteža su uneti u završni projekat.
„Dame i gospodo, molim vas obratite pažnju na ljuljaške. Kao što možete da vidite, njih u ovom trenutku postavljaju na mesto neke od naših slavnih ličnosti – tu su Majk Grin i Eliot Sigal…“
Odbrambeni igrač vašingtonskih „Kepitalsa“ i voditelj lokalnog radio programa Eliot Sigal, pomogli su u prikupljanju novca za igralište.
„To zavisi od poena koje postignem u sezoni. Zavisno od broja golova koje postignem, prilažem određenu sumu novca. A onda Eliot priloži isto toliko. Takođe, organizujemo po gradu lokalne skupove za prikupljanje priloga, na kojima se skuplja novac za ovo.“
Vizija „KaBuma“ je prevazišla granice američkih gradova, kaže direktorka „KaBuma“ za rad u zajednicama, Danijel Maršal.
„Na međunarodnom planu, imamo ljude koji grade u Nepalu, u Južnoafričkoj Republici, u brojnim zemljama širom sveta. Vidimo da se stvari pomaljaju u Meksiku i Portoriku, ponovo uz specifično korišćenje elemenata naših projekata i izvora preko interneta.“
Danijel Maršal kaže da se na „KaBumovom“ veb sajtu mogu naći uputstva kako sami možete da napravite igralište, koja se zasnivaju na lekcijama naučenim tokom proteklih 15 godina.
„Tu je sve, od traganja za dobrim prostorom, do građenja igrališta, do ideja za regrutovanje volontera, sve do na primer izbora bezbedne obrade površina i dizajna elemenata igrališta.“
Kada se svi delovi opreme postave na svoje mesto, novo igralište počinje da dobija oblik. Sara Bal je uzela slobodan dan na poslu, da bi učestvovala u akciji.
„Stigli smo ovde u pola sedam ujutru. Ceo dan smo naporno radili. Ali se odlično osećam. Mislim da će deci da bude divno. Ne mogu da sačekam da im vidim izraz lica kad ugledaju ovo.“
Šest sati otkako su Bal i ostali dobrovoljci počeli rad, igralište je završeno. Na otvaranje su pozvana sva deca iz komšiluka i njihove porodice. Evan Majnat kaže da će novo igralište da podstakne decu da izađu napolje i zabave se i pomogne celoj zajednici da krene napred.