Linkovi

Umetnost pre terorističkih napada

  • Benam Nategi

U Njujorškom muzeju moderne umetnosti izloženi su radovi prije napada 11. septembra

U Njujorškom muzeju moderne umetnosti izloženi su radovi prije napada 11. septembra

Teroristički napadi 11. septembra, pre deset godina, možda su nam promenili stav, čak i prema objektima nastalim pre napada. Ta ideja se istražuje na novoj izložbi u ogranku njujorškog Muzeja moderne umetnosti u Long ajlend sitiju. Na izložbi su predstavljeni radovi nastali godinama pre napada koji, sada u novom kontekstu, imaju drugačije značenje.

Svima koji pamte Njujork iz dana posle terorističkih napada 11. septembra, familijarni su prizori poput ovog – improvizovani spomeni na bliske. Ali svetilište na uličnom ćošku je umetnička instalacija iz 1997, autora Tomasa Hiršhorna rođenog u Švajcarskoj, pod naslovom „Mondrijanov oltar“.

„Mondrijanov oltar“ je eksponat na izložbi pod naslovom „11. septembar“, u ogranku Muzeja moderne umetnosti u Kvinsu, na Long ajlendu. Bez obzira što je izložba otvorena na desetu godišnjicu napada, većina eksponata je nastala pre napada.

Ujutru 11. septembra 2001, u istom ovom prostoru, kanadska umetnica Dženet Kardif je postavljala svoju eksperimentalnu instalaciju „Motet u 40 delova“, koristeći 40 zvučnika – od kojih je svaki predstavljao člana hora koji peva tužbalicu iz srednjovekovne engleske crkvene muzike. Sada, deset godina kasnije, delo je ponovo postavljeno u želji da se prikažu posledice napada na našu percepciju – čak i stvari koje su se dogodile ranije.

Jedno od dela izloženih u muzeju

Jedno od dela izloženih u muzeju

Na primer, na ovom pejsažu naslikanom 15 godina pre 2001, ne možemo da ne vidimo senke Kula bliznakinja. Dokumentarni film umetnika Džema Koena je o pobedničkoj paradi kojom je proslavljen povratak američkih trupa posle Zalivskog rata 1991. Ali film o toj pobedničkoj paradi deset godina pre 9/11, podseća posmatrača na napade 11. septembra.

„Ono što smo videli 1991, bila je reakcija na ekstremni nacionalizam, ponos i patriotizam. Događaji iz 2001. su preoblikovali delo. To pokazuje da ponekad pravimo istorijska dokumenta nad kojim nemamo kontrolu.“

Jedino delo koje direktno ukazuje na 9/11 je ovaj kolaž američkog umertnika Elsvorta Kelija. Autor izložbe, kustos Piter Ilej, kaže da je pristup u ovom jednostavnom kolažu ono što je želeo da proširi na celu izložbu.

„Interesovalo me je u kojoj meri nam baš Kelijev pristup omogućava da drugačije gledamo na ovu lokaciju koja nam je na neki način bila obeležena nasiljem koje se tu dogodilo. I onda sam počeo da razmišljam o tome kako bi jedna izložba mogla da nam pruži nešto slično zahvaljujući drugačijem pogledu, gde bismo na neki način mogli da stvorimo sopstveno značenje i ako bih mogao da proširim kontekst u kojem posmatramo 9/11.“

Zahvaljujući takvom pristupu, izložba uspostavlja, obnavlja i oživljava umetnička dela iz skorije prošlosti – umetnost koja je postala ili previše bliska ili uobičajena – ili je zaboravljena, poput ovog smrskanog automobila iz 1982, vajara Džona Čemberlena, koji sada simbolizuje nasilje tog dana. Ovo delo iz 1980, američke umetnice Sare Čarlsvort, predstavlja srceparateljne scene koje koje su se ponovile dvadeset godina posle njegovog nastanka.

„Bilo je sedam uveličanih fotografija kao što je ova i sve su uzete iz novinskih fotografija ljudi koji skaču, što je očigledna asocijacija da će ljudi tog dana to morati da rade. Morala sam da razmislim da li je to previše izmenilo značenje rada.“

Novinske fotografije su predmet još jedne instalacije koja pokriva zidove velike sale.

„Ovo je rad holandskog umetnika Viljema de Ruja. To je arhiva prizora koje je on isecao iz novina počev od rane 2000-ite, sve do sredine 2002“, kaže kustos Piter Ilej.

Obično dopadljiv snimak sunčanog dana na avionu, dobija sudbonosno značenje i identitet kada imamo u vidu sudar aviona punih goriva i ljudi u visokim građevinama. Nad centralnom izložbenom salom nadvija se delo njujorškog vajara Džordža Sigala, koji je umro godinu pre 9/11. Sigalova žena gleda dole na sivi prah koji prekriva ceo pod.

„To je u stvari smrvljen motor putničkog aviona - delo britanskog umetnika Rodžera Hornsa - koji je on poslao jednoj industrijskoj kompaniji koja ga je samlela u veoma fini puder – većinom od aluminijuma i čelika.“

Izložba u Long Ajlendu se zatvara 9. januara 2012.

XS
SM
MD
LG