Linkovi

Hronične bolesti vodeći uzrok smrtnosti

  • Viduši Sinha

Ala Alvan, jedan od autora studije

Ala Alvan, jedan od autora studije

Svetska zdravstvena organizacija objavila je svoj drugi veliki izveštaj u poslednjih šest meseci o rastućoj pretnji od neprenosivih bolesti, posebno pet najsmrtonosnijih - raku, srčanim oboljenjima, moždanom udaru, plućnim bolestima i dijabetesu. Objavljen uoči medjunarodne konferencije o hroničnim bolestima, koja se održava sledeće nedelje u Njujorku tokom zasedanja Ujedinjenih Nacija, novi izveštaj nudi detaljna uputstva za prevenciju i tretiranje tih smrtonosnih oboljenja.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da samo od raka umre 7,6 miliona ljudi svake godine što je više od broja koji umre od side, HIV-a, malarije i tuberkuloze zajedno. Iako su to prenosive, infektivne bolesti koje uglavnom privlače pažnju zemalja u razvoju, izveštaj SZO ukazuje da su neprenosive, hronične bolesti vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Ala Alvan, zamenik generalnog direktora za neprenosive bolesti u SZO je jedna od autora studije.

„Od 58 miliona smrtnih slučajeva na svetu godišnje, imamo 35 miliona čiji su uzrok neprenosive bolesti: srčani napad, moždani udar, dijabetes, rak i hronična plućna oboljenja koje predstavljaju 60 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu. Pored toga, imamo najmanje 9 miliona ljudi mladjih od 60 godina, koji zapravo umiru od neprenosivih bolesti.“

Prema podacima SZO, vodeći faktori koje doprinose hroničnim oboljenjima su visoki krvni pritisak, povišeni šećer u krvi, pušenje, fizička neaktivnost i gojaznost. Milijarde dolara koje su potrošene na tretiranje hroničnih oboljenja gurnule su milione ljudi u zemljama u razvoju u siromaštvo. Dejvid Blum sa univerziteta Harvard kaže da je ljudski i ekonomski teret neprenosivih bolesti ogroman.

„Smatramo da su troškovi novoustanovljenih slučajeva raka dostigli 300 milijardi dolara u 2010. godini. To su globalni troškovi. Takodje procenjujemo da su troškovi lečenja hroničnih plućnih oboljenja dostigli 400 milijardi dolara u 2010.“

Doktor Džejms Hospedales, stručnjak SZO za hronične bolesti kaže da je problem mnogo širi nego što je ljudima poznato, ne samo u velikim zemljama kao što su Sjedinjene Države, Indija i Kina, već i u manjim kao što su Trinidad i Tobago, i Barbados. U tim manjim zemljama, javni troškovi tretiranja hipertenzije i dijabetesa porasli su do izmedju 5 i 8 odsto ukupnog društvenog proizvoda.

„To nije održivo. To će uništiti zdravstvene servise u mnogim zemljama ako se nastavi. Ne možemo da čekamo dok se bavimo sidom ili malarijom. Sada je situacija na nama.“

Doktor Hospedales kaže da bi jednostavne promene u načinu ishrane i životnom stilu mogle značajno da umanje faktore rizika za moždani udar, rak, dijabetes i hronična respiratorna oboljenja kao što su astma i bronhitis.

„SZO procenjuje da bi više od 30 miliona života moglo da bude spaseno u narednih deset godina ako se preduzmu jednostavne mere. Smanjenje količine soli za 15 do 20 odsto, smanjenje pušenja i povećanje broja ljudi koji su pod rizikom od srčanog napada i moždanog udara, a koji su pod jednostavnim preventivnim tretmanom.“

Svetski lideri se nadaju da će na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, uspeti da povećaju svest javnosti o razaranju koje neprenosive bolesti izazivaju širom sveta – u razvijenim, kao i u zemljama u razvoju, i da će razmotriti najbolje načine da umanje sve veću stopu smrtnosti od tih bolesti.

XS
SM
MD
LG