Dragoceni predmeti koje je napravio jedan od najslavnijih juvelira svih vremena, predstavljeni su na izložbi u Umetničkom muzeju Virdžinije u Ričmondu. Kustos izložbe, Geza fon Habsburg, potomak je austrougarske vladarske porodice i ekspert za Karla Faberžea o kome je napisao niz knjiga.
Ljudi su fascinirani predmetima koje je napravio Karl Faberže, ne samo zbog toga što su lepi i načinjeni od dragocenih metala i dragulja, nego i zbog toga što se povezuju sa poslednjim ruskim carom, Nikolajem Drugim i njegovom porodicom. Porodicu su 1918, tokom Ruske revolucije, pobili boljševici.
„Jedan od glavnih razloga što su ljudi kupovali i kupuju Fabržea je veza sa carskom porodicom. On je bio sa njom u vrlo bliskim odnosima i članovi porodice su poručivali predmete za ličnu upotrebu.“
Geza fon Habsburg je kustos izložbe pod naslovom „Ponovo otkriveni Faberže“ u Umetničkom muzeju Virdžinije. On je prikupio više od 500 predmeta, među kojima je i sedam iz serije najčuvenijih juvelirovih radova - carskih urskršnjih jaja.
„Napravljeno je svega 50 komada, a zna se da je sačuvano 40 ili 42. Sedam je ovde u ovom trenutku.“
Aleks Nardžis je direktor Umetničkog muzeja Virdžinije, koji ima pet carskih uskršnjih jaja u svojoj stalnoj zbirci.
„Jaja su čudesna, sa izvanredno urađenim detaljima. Ona nisu samo umetnička dela u smislu lepote, nego i mehaničke preciznosti.“
Svako jaje ima pokretne delove i iznenađujuće detalje u unutrašnjosti. Procenjuje se da najdragocenija vrede 25 do 30 miliona dolara. Njih je kao uskršnje poklone, počev od 1885, poručivao Aleksandar Treći, za svoju suprugu.
Njegov sin Nikolaj Drugi je nastavio tradiciju. Carska jaja su napravljena od safira i zlata. Unutra je portret carevog sina načinjen od slonove kosti, uokviren platinom i dijamantima. Ovo zlatno jaje, poznato kao „Pelikanovo jaje“, po emajliranoj ptici na vrhu rasklapa se u osam minijaturnih slika.
Carska uskršnja jaja predstavljaju samo mali deo Faberžeove proizvodnje. Tokom svoje karijere, on je zapošljavao pet stotina ljudi i njegova radionica je proizvela 150 hiljada jedinstvenih predmeta. Svi oni nisu bili samo za carsku porodicu. „Kristalno jaje“ je napravljeno za Emanuela Nobela, sinovca Alfreda Nobela. Faberže je takođe radio predmete od srebra i pravio nakit za carsku porodicu. Ali Fon Habsburg kaže da je sačuvano vrlo malo nakita i predmeta od srebra.
"Od nakita, 95 odsto su uništili boljševici. Od srebra, boljševici su pretopili 95 odsto predmeta. Njima je posle revolucije očajnički bio potreban novac.“
Ono što nisu uništili, prodali su kolekcionarima.
„Ovi radovi su počeli da izlaze iz Rusije tokom 1920-ih i ’30-ih i u ovoj zemlji je vladala velika pomama za sakupljanjem Faberžea počev od 1930-ih. Bilo je nekoliko glavnih kolekcionara“, kaže Nardžis.
Jedna od njih je bila Lilijan Prat. Posle smrti 1947, ona je više od 150 Faberžeovih predmeta zaveštala Virdžinijskom muzeju. Muzej danas ima najveću zbirku Faberžea van Rusije. A što se tiče samog Faberžea, on je u vreme revolucije pobegao iz Rusije i dve godine kasnije preminuo u Švajcarskoj.