Linkovi

Kina prodire u „interesne zone“ Rusije

  • Džejms Bruk
  • Glas Amerike

Prizor sa pijace u Minsku

Prizor sa pijace u Minsku

U Belorusiji vlada besparica. Vlada ne plaća struju koju uvozi iz Rusije, a Kremlj na to odgovara prekidanjem izvoza električne energije. Na ruskoj televiziji se o tome izveštava neprijateljski, a vlada u Minsku se naziva diktaturom.

Strategija Moskva je jasna: pritisak na Belorusiju treba da privoli Minsk na rasprodaju državnih preduzeća, među kojima je glavni trofej Belaruskali -- jedna od najvećih fabrika potaše, važnog sastojka veštačkog đubriva. Kupovinom te fabrike Rusija bi postala proizvođač polovine ukupne proizvodnje đubriva u svetu u trenutku kada u svetu vlada sve veća nestašica hrane.

Međutim, usred tih planova u Minsk su stigli predstavnici kineskih državnih firmi koji nude da otkupe deo Belarusklije pod povoljnijim uslovima.

Kina, koja širom sveta traga za sirovinama, sve češće ulazi u prostor koji Moskva odavno smatra isključivo ruskom sferom interesa.

Međutim po rečima ruskog političkog komentatora, Konstantina fon Egerta, Kremlj ne želi da se izjašnava protiv kineskog prodora u Belorusiju, nekadašnju uzornu republiku Sovjetskog Saveza.

„Rusi nisu naročito zadovoljni time, ali prelaze preko toga ćutke, jer ništa ne mogu da preduzmu. Moskva sve više gubi uticaj u bivšim sovjetskim republikama“, kaže fon Egert.

Ekspert za Aziju u beloruskom Ministarstvu inostranih poslova, Leonid Batjanovski, kaže da Minsk nije zainteresovan da stvara konflikt između Rusije i Kine.

„Razvijanje veza sa Kinom, ne znači da je to namerno usmereno protiv bilo koga,“ kaže Batjanovski.

SAD i evropske zemlje ne ulažu mnogo u Belorusiju, najviše zbog neizvesnog statusa privatne svojine u toj zemlji kojom 17 godina vlada isti čovek. U međuvremenu, Peking je izdvojio milijardu dolara kredita za izgradnju niza projekata u Belorusiji. Batjanovski nastavlja:

„Reč je o opravci puteva, elektrifikaciji železnice, građevinskim radovima, kao i o stvaranju belorusko-kineske industrijske zone,“ kaže Batjanovski.

Pored Belorusije Kina ulaže u još 13 sovjetskih republika, uključujući Ukrajinu ispresecanu gasovodima i naftovodima, Trukmenistan, koji poseduje velike rezerve zemnog gasa, kao i Kazakstan, koji je bogat ne samo zemnim gasom i naftom već i rudama, kao što su uranijum i bakar.

Sada, kada ogromne količine nafte i gasa teku ka istoku, Kina je zamenila Rusiju kao najveći investitor i trgovinski partner pet bivših sovjetskih republika u Centralnoj Aziji. To je ostvareno takvom brizinom da centralnoazijski lideri strepe kako će na to odgovoriti Rusija.

Međutim, ruski analitičar fon Egert ne veruje da će Rusija pokušati da okrene Centralnu Aziju protiv Kine.
„Rusija ne poseduje dovoljno političke, ekonomske pa ni vojne moći da spreči kineski prodor u „zonu privilegovanih interesa Rusije,“ kako je predsednik Medvedev to nedavno opisao. To je samo još jedan znak post-imperijalnog pada Rusije,“ kaže Egert.

U međuvremenu, gradski oci u beloruskoj prestonici Minsku pripremaju izgradnju prve „kineske četvrti“ u tom gradu.

XS
SM
MD
LG