Amerikanci su veoma oštro podeljeni u pogledu ilegalne imigracije. Konzervativci kritikuju Obaminu administraciju zbog blokade kontroverznog zakona u Arizoni za identifikaciju i deportaciju ilegalnih useljenika. Kritičari kažu da ilegalci otimaju Amerikancima radna mesta. Ali mnogi američki farmeri imaju drugačije mišljenje i kažu da za prikupljanje letine mogu da se oslone samo na ilegalne imigrante.
U sezoni tikvica, u Virdžiniji, latinoamerički radnici beru, peru i pakuju to povrće za transport do samousluga duž istočne obale. Kao generacije pre njih, u Ameriku su došli u potrazi za poslom - mnogi od njih ilegalno, kao ovaj čovek koga ćemo zvati Martinez.
"Došao sam radi bolje budućnosti. Ali mnogo se napatimo da bismo prešli granicu", kaže Martinez.
On kaže da je danima peške hodao preko pustinje u pratnji trafikera kome je platio dve hiljade dolara.
Loreto Ventura je nadzornik ovih radnika. Sada je američki državljanin, ali je i sam pre 30 godina bio ilegalac.
"Prolaze kroz sve i svašta, plaćaju mnogo da bi došli ovamo, rizikujući i život radi posla. A ovo je težak rad", kaže Ventura.
Čitavog dana povijenih leđa beru povrće i nose teške gajbice. Dani su dugi, a rad naporan. Od približno milion poljoprivrednih radnika u Americi većina su imigranti, a četvrtina do polovine njih su ilegalci.
Država ima program koji omogućava farmerima da legalno zapošljavaju gostujuće radnike. Ali farmeri, kao ovaj koji je želeo da ostane anoniman, kažu da je birokratija užasna.
"Svi farmeri koje znam želeli bi da koriste taj program. Ali on je užasan, komplikovan i skup, a radnici ponekad i ne dođu. Dođe vreme žetve, radnici se ne pojave, a šteta je vaša", kaže taj farmer.
On kaže da je pokušavao da uposli Amerikance, ali da nema dovoljno onih koji hoće i mogu da rade.
"U stvari, niko ne podiže decu da budu radnici na farmi", kaže on.
Ali Džek Martin, iz Federacije za reformu američke imigracije kaže da to nije čitava priča.
"Istina je da roditelji žele bolje za svoju decu od rada na farmi. Ali ima mnogo nezaposlenih koji bi voleli da mogu da žive od rada u poljoprivredi", ističe Martin.
On kaže da su zarade, beneficije i uslovi rada u poljoprivredi i dalje loši zbog stalnog priliva ilegalnih imigranata. On priznaje da je upošljavanje legalnih gostujućih radnika skupo.
"Istina je da je to skuplje od upošljavanja ilegalnih imigranata, sa lažnim dokumentima, jer američki radnici uživaju razne zaštite. Farmeri moraju najpre da uposle američke radnike, ako ih ima, ali i strani radnici imaju zaštitu", kaže Martin.
Zakon za pojednostavljivanje tog programa zapeo je u Kongresu. U međuvremenu, farmere sve više zabrinjavaju oštre mere protiv ilegalaca. Oni kažu da će bez radnika prinosi voća i povrća istruleti na poljima, što bi moglo da dovede do propadanja i samih farmi.