Studije ukazuju da fizička aktivnost i društvena interakcija poboljšavaju kognitivne sposobnosti starijih osoba i odlažu početak slabljenja funkcija organizma. Studije takodje ukazuju da nikada nije kasno postati fizički aktivan i imati koristi od toga. Novinarka Glasa Amerike upoznala je grupu starijih žena iz Vašingtona koje sebe zovu „Zlatnim devojkama“, što je termin koji je već duže u upotrebi i generalno se odnosi na žene starije od 50 godina.Njihove aktivnosti izgleda da dokazuju da su nalazi pomenutih studija tačni.
Dženet Viks ima 75 godina. Ona sa drugim članicama „Zlatnih devojaka“, tima za starije žene, na ovom terenu nadomak Vašingtona redovno igraju softbol, jednostavniju verziju bejzbola.
„U novinama sam našla oglas u kojem je pisalo da se radi bavljenja sportskim aktivnostima traže žene preko 50 godina starosti. Rekla sam sebi - to sam ja.“
Bilo je to pre 22 godine. Gospodja Viks je jedna od 13 prvobitnih „Zlatnih devojaka“. Danas klub okuplja više od 170 članica. 68-godišnja Merilin Meleri je članica „Zlatnih devojaka“ već 8 godina. Ona se bavi odnosima sa javnošću.
„Sve naše takmičarke su bar 40 godina stare. Nema gornje granice i imamo nekoliko dama koje su u sedamdestim i ranim osamdesetim godinama i još uvek igraju. Naša liga ima četiri tima.“
Meleri dodaje da ta liga uključuje žene svih mogućih nivoa sportskog talenta. Neke nikada ranije nisu igrale softbol, dok su ga druge igrale ceo život. Medjutim, mnoge od njih su poput 74-godišnje Širli Tompson, koja se timu pridružila pre pet godina.
„Igrala sam softbol 1955. dok sam bila u srednjoj školi. Malo sam se pribojavala, ali kada sam videla tim kako igra i koliko uživa u tome, pomislila sam: 'Mogu to i ja'. Kupila sam nove rukavice, nove patike i probala da igram. Zaista mi se svidelo.“
Tompson ističe kako se oseća zdravijom nego ranije.
„Imam artritis u prstima, vidite ove čvorove na mojim rukama. Ali od kako igram softbol aktivna sam. Koristim rukavice kako mi to ne bi smetalo. To je dobra stvar, igranje softbola sprečava kočenje ruku od artritisa.“
Za konkurentnije sportistkinje, klub „Zlatnih devojaka“ organizuje timove koji idu na turnire, putuju širom zemlje i igraju utakmice.
„U ovom trentuku imamo timove koji se takmiče na turnirima, čije članice imaju 50, 55, 60, 65 i 70 godina. Mi smo jedina softbol organizacija u Sjedinjenim Državama, a sigurna sam, i na svetu, koja može u isto vreme da ima pet takmičarskih timova na turnirima. U tom smislu smo zaista specijalne.“
Džordž Hersi, sudija Amaterskog softbol udruženja – i muž jedne od „Zlatnih devojaka“ – je i njihov trener. On kaže da ovi timovi veoma ozbiljno shvataju utakmice i ne vole da gube.
„Ove devojke su u nekoliko navrata osvojile zlatne medalje igrajući softbol na Olimpijadama za starije osobe. One putuju od 1995. i od tada idu na Olimpijade. Beleže odlične rezultate. Nikada nisu bile ispod trećeg mesta.“
Medjutim, „Zlatne devojke“ navode da je najbolji deo svega - medjusobno prijateljstvo.
„Morate imati prijatelje i podršku, a mi sve pomažemo i podržavamo jedna drugu. Niko se ne ljuti, ako napravite grešku, jednostavno podržavamo jedna drugu. Mislim da sve to jako volimo“, kaže Širli Tomson.
„Pored softbola imamo i druge zajedničke stvari. Putujemo zajedno. Toliko je puno dobrih stvari da je teško izdvojiti samo jednu“, ističe Dženet Viks.
Svake subote, kad vreme otopli, svaki tim igra dve utakmice jednu za drugom. Onda imaju dvočasovni trening.
„Naviknete se na to. Razvijete snagu. Teško je prve dve tri subote i onda se naviknete. Umorni ste kad odete kući, ali to je dobar umor“, navodi Dženet.
Dženet Viks kaže da je članstvo u klubu „Zlatnih devojaka“ izmenilo njen život. Pristupanje klubu je, zaključuje ona, bila najbolja odluka koju je donela u svom životu.