Linkovi

Rasne tenzije u Vašingtonu

  • Vesti Amerike

Pre 47 godina, američki borac za građanska prava i prava crnaca, Martin Luter King, započeo je svoj čuveni govor na stepenicama Linkolnovog mauzoleja, u Vašingtonu, rečima: Imam jedan san… Cilj tog mitinga bilo je premošćavanje jaza između belaca i crnaca u Americi. Za razliku od toga, jedan skup konzervativaca, planiran na istom mestu, mogao bi da izazove nove rasne podele.

"Imam jedan san, da će se jednoga dana ova nacija podići i početi da sprovodi ono što propoveda. Smatramo za očiglednu istinu da su svi ljudi stvoreni jednaki", rekao je Martin Luter King.

Govor Martina Lutera Kinga, održan na stepenicama Linkolnovog mauzoleja pre 47 godina, izmenio je zemlju i doveo do boljih odnosa između crnaca i belaca. Tom mitingu, održanom 28. avgusta 1963, prisustvovalo je više od četvrt miliona ljudi.

Profesor politikologije na Hauard univerzitetu, Lorenzo Moris, kaže da je to bio trenutak koji je definisao pokret za građanska prava u Americi.

"Taj marš, 1963. u Vašingtonu, odredio je ne samo vrednosne okvire za pripadnike manjina i napredne belce koji su im se pridružili, već i za čitavu naciju. Njegovo prihvatanje pokazalo je da je nacija morala da promeni kurs, ne samo zbog zakona već i zbog toga što je shvatila vrednost veće rasne i društvene integracije", kaže Moris.

Decenijama kasnije, aktivisti za rasna i građanska prava uznemireni su namerom konzervativnog TV voditelja i komentatora, Glena Beka, da na istom mestu održi veliki miting. Oni optužuju Beka i pristalice konzervativnog "pokreta čajanka" da namerno pokušavaju da iskrive Kingovu poruku.

Građanski aktivista Rik Tarner kaže da Bek i pojedinsci u "pokretu čajanka" koriste Kingov lik da bi izazvali podele.

"Njihova filozofija je dijametralno suprotna od Martina Lutera Kinga, od njegovog nasleđa i njegove poruke", kaže Tarner.

Međutim, članica "pokreta čajanka", Kerol Torp, kaže da shvata zabrinutost građanskih aktivista, ali da je cilj skupa nazvanog "Obnova časti" nešto što svako može da podrži.

"Razumem osetljive ljude koji to smatraju lošom i uvredljivom idejom. Ali ovo je nepolitički, nepartijski skup, kojim se odaje počast našim vojnicima", kaže Kerol Torp.

Glen Bek tvrdi da je slučajnost što se njegov miting održava na godišnjicu Kingovog govora. On kaže da je prvobitni datum bio 12. septembar, ali je izmenjen kako bi više ljudi moglo da dođe. Kritičari, kao što je Rik Tarner, ističu da je takođe neprimereno što je jedan od sponzora mitinga Nacionalno udruženje vlasnika vatrenog oružja, s obzirom da je King ubijen pucnjem iz puške.

"Kraj Linkolnovog mauzoleja ima prostora i za druge grupe. Ali mislim da je ovo prst u oko pokretu za građanska prava i legatu Martina Lutera Kinga", kaže Tarner.

Ni Bek ni pomenuto udruženje nisu to komentarisali. Uprkos njihovoj tvrdnji o koincidenciji, profesor Moris kaže da Glen Bek i njegovi istomišljenici shvataju značaj Kingovog govora.

"Glen Bek i drugi pokušavaju da ukradu deo tog nasleđa. To što ga veličaju pokazuje njegov značaj. Oni žele da ga nekako pretvore ili iskrive u nešto što ljudi koje predstavljaju podržavaju, iako su se na neki način protivili tome", kaže Moris.

Crnački aktivista za građanska prava, Al Šarpton, zajeno sa najvećim američkim udruženjima za građanska prava i prava crnaca, održaće u blizini svoj miting, u nameri da obeleže - kako kažu - istinski legat Marina Lutera Kinga.

XS
SM
MD
LG