Predsednik Barak Obama je pre godinu dana održao u Kairu govor, koji je trebalo da poboljša odnose Sjedinjenih Država sa muslimanskim svetom. On je pokušao da pokaže američko poštovanje islama i nagovesti prekid sa politikom svog prethodnika, Džordža Dabl ju Buša, čiji su ratovi u Iraku i Avganistanu produbili sumnjičavost na obe strane.
Godinu kasnije, Glas Amerike je u Kairu upitao niz muslimana – Arapa, Južnoazijata i Indonežana – da li misle da Obama ispunjava svoja obećanja. U njihovim odgovorima je prisutno opšte razočaranje.
Govor predsednika Obame je sadržao nadu u smanjenje jaza između muslimana i Amerike na brojnim frontovima – verskom, socijalnom, ekonomskom.
„Dokle god naš odnos određuju naše razlike, osnažujemo sve koji radije seju mržnju nego mir i zalažu se pre za sukob nego za saradnju koja može da pomogne da ceo naš narod ostvari pravdu i napredak.“
Danas, pojedinci misle da su njegova široka obećanja možda bila osnovna slabost tog govora. U publici je bila i Hala Mustafa, urednica egipatskog magazina „Demokratija“.
„Osećam se kao i svako ko je slušao i čuo ono što je hteo da čuje. Prema tome, ako radite na unapređenju demokratije, čuli ste to. Ako ste na strani vlasti, čuli ste ono što bi vas moglo da zadovolji. Što se tiče mirovnog procesa, rekla bih da su Palestinci i Izraelci čuli ono što je svako od njih želeo da čuje. Ali u svakom slučaju, na posletku, rekla bih da je posle jedne godine ostvareno veoma malo, gotovo ništa.“
Said Sadek, profesor na Američkom univerzitetu u Kairu, saglasan je sa tim.
„Kada je došao ovde i održao taj govor na Kairskom univerzitetu, ljudi su vikali ‘volimo te Obama’, ‘Obama, volimo te’. Danas je tu generalno apatija, razočaranje.“
Ispred Kairskog univerziteta, gde je Obamu dočekao zaglušujući aplauz, ovaj student ima pomešana osećanja.
„Od većine stvari o kojima je govorio, neke je uradio, a neke nije. Govorio je o ratu u Iraku i povlačenju trupa i da će Irak biti slobodan. To još nismo videli. U pogledu Avganistana, rekao je da će se situacija poboljšati, a ona se pogoršava“, kaže Ahmad Gamal Katar, student Kariskog univerziteta.
U većinski muslimanskim zemljama, nisu svi razočarani. Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska zemlja na svetu. Obama je u njoj proživeo deo detinjstva i treba da je poseti sredinom juna. Pojedini Indonežani tvrde da Obama nije kriv za neuspeh u poboljšanju odnosa. Jedna od njih je Novi Andrijani.
„Ne verujem da Amerika može da se promeni tako brzo, samo slušajući Obamin govor. Verujem da će se oni menjati polako i pomalo.“
Izrael je izuzetno važan za američko-muslimanske odnose. Obama je u Kairu obećao da će se protiviti izgradnji novih izraelskih naselja na okupiranim teritorijama. Izgradnja se nastavlja. Ali u Indoneziji, pojedinci i dalje vide napredak.
„Uz podržavanje Pojasa Gaze i ponovne pregovore PLO-a i Izraela, vidim da se nešto menja. To znači da govor ipak ima neki uticaj.“
U Pakistanu, Sjedinjene Države učestvuju u ofanzivi na talibanske enklave na plemenskim područjima pored avganistanske granice. Pakistanci nipošto ne vole američke napade bespilotnim letelicama. Evo šta o predsedniku Obami kaže Ibrahim, student u Islamabadu.
„On nastavlja Bušovu politiku stvaranja terorizma. Oni nemaju dobre odnose sa svim muslimanima. Pokušavaju da nas pobiju.“
Drugi student, Saif Šah, širi temu.
„Voleo bih da Obama, odnosno svaki lider – želeo bih da prenese poruku ljudima, da temu mržnje ostavi po strani i zna ljudske vrednosti. Šta su ljudske vrednosti u svakoj veri.“
To je u stvari odjek onoga što je Obama rekao prošle godine u Kairu.
„Amerika i islam se ne isključuju i ne treba da se nadmeću. Umesto toga, oni se preklapaju i dele zajednička načela – načela pravde i napretka, tolerancije i dostojanstva svih ljudskih bića. Ja shvatam da promena ne može da se dogodi preko noći.“
Predosećajući kritike, čak je i predsednik zatražio strpljenje.