Naftni gigant „Šel“ traži prekid istraživanja na Arktiku, iz bezbednosnih razloga, a britanski zakonodavci traže moratorijum na bušenje pored obale u tom regionu. Borci za zaštitu životne sredine podsećaju da bi naftna mrlja mogla da izazove katastrofalnu, nepopravivu štetu. Ali uz povećanje globalne potražnje, neki kažu da je vreme da se razmisli o takvim „nekonvencionalnim izvorima“.
Sredina zime na Arktiku. Ruski tanker „Renda“ se probija prema udaljenoj luci Nome na Aljasci. Pre ne tako dugog vremena, putovanje poput ovog u januaru ove godine, bilo je nezamislivo. Ali toplija klima znači tanji led. Sve više i više brodova kreće se ovim pravcem preko cele godine. Mnogi od njih učestvuju u traganju za naftom i gasom.
U američkom Geološkom pregledu, procenjuje se da samo ispod američkih arktičkih voda, ima 26 milijardi barela nafte. Naftni giganti, kao što su ruska kompanija „Rosnjeft“ ili „Rojal dač šel“, već su utrošili milijarde dolara u traganje za ugljovodonicima.
Ali Glada Lan, iz britanskog Instituta „Čatam haus“, kaže da klimatske promene mogu da donesu i probleme, isto koliko i nove mogućnosti.
„Uz povećanje temperatura na Arktiku, brzina odlamanja ledenih bregova se povećava, što moguće povećava i broj onih na koje nailazite u operacijama. Drugi problem je povećana snaga oluja i s obzirom na odvajanje leda od kopna, veća je mogućnost da veliki talasi izazovu eroziju obale i oštećenje infrastrukture.“
„Šel“ je nedavno prekinuo israživanja na Arktiku do kraja zime, navodeći kao razlog kvar na glavnom delu bezbednosne opreme. Bezbednost je glavna za svako uspešno istraživanje nafte na Arktiku, kaže analitičarka Glada Lan.
"Još je teže u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Sećanja na Dipvoter Horajzon, čak i pre Ekson Valdeza, još su sveža, tako da javnost poklanja mnogo veću pažnja planovima kompanija za sprečavanje izlivanja nafte, na primer.“
Glas Amerike se obratio „Šelu“ za intervju, ali je kompanija odbila tu molbu. Posle pojave političkih problema koji su poremetili dogovor, izgleda da bi združeni poduhvat „Rosnjefta“ i „Britiš peroleuma“ za bušenje na Arktiku, mogao ponovo da bude aktuelan.
Ali ne žure se svi naftni giganti da se udruže. Izvršni direktor francuske firme „Total“, nedavno je ukazao „da bi curenje nafte moglo previše da naškodi ugledu kompanije“.
Aktivisti iz organizacije za zaštitu prirode „Grinpis“, u avgustu su se privezali lancima za ruski brod koji učestvuje u istraživanju bušotine „Prirazlomnaja“ kompanije „Gazprom“ u Barencovom moru.
„Ovo je miroljubivi pokušaj nas kao ‘Grinpisa’ da pokušamo da unesemo određenu dozu zdravog razuma i određene hitnosti i pridobijemo ‘Gazprom’, ‘Šel’ i druge kompanije koje razmišljaju o bušenju Arktika, da stanu, da razmotre i shvate posledice te akcije koja će da uništi budućnost naše dece i naših unuka“, ističe Kumi Najdu, izvršni direktor Grinpisa.
Naučnici upozoravaju da bi se velika naftna mrlja na Arktiku zadržala decenijama kao nekakav „sendvič od leda i nafte“. Bez obzira na to, naftne kompanije kao što je „Šel“, tvrde da će u narednim decenijama biti neophodno istražiti „nekonvencionalne izvore“ kao što je Arktik. Borci za zaštitu životne sredine tvrde da su rizici, u tako čistoj sredini, naprosto preveliki.
Sredina zime na Arktiku. Ruski tanker „Renda“ se probija prema udaljenoj luci Nome na Aljasci. Pre ne tako dugog vremena, putovanje poput ovog u januaru ove godine, bilo je nezamislivo. Ali toplija klima znači tanji led. Sve više i više brodova kreće se ovim pravcem preko cele godine. Mnogi od njih učestvuju u traganju za naftom i gasom.
U američkom Geološkom pregledu, procenjuje se da samo ispod američkih arktičkih voda, ima 26 milijardi barela nafte. Naftni giganti, kao što su ruska kompanija „Rosnjeft“ ili „Rojal dač šel“, već su utrošili milijarde dolara u traganje za ugljovodonicima.
Ali Glada Lan, iz britanskog Instituta „Čatam haus“, kaže da klimatske promene mogu da donesu i probleme, isto koliko i nove mogućnosti.
„Uz povećanje temperatura na Arktiku, brzina odlamanja ledenih bregova se povećava, što moguće povećava i broj onih na koje nailazite u operacijama. Drugi problem je povećana snaga oluja i s obzirom na odvajanje leda od kopna, veća je mogućnost da veliki talasi izazovu eroziju obale i oštećenje infrastrukture.“
„Šel“ je nedavno prekinuo israživanja na Arktiku do kraja zime, navodeći kao razlog kvar na glavnom delu bezbednosne opreme. Bezbednost je glavna za svako uspešno istraživanje nafte na Arktiku, kaže analitičarka Glada Lan.
"Još je teže u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Sećanja na Dipvoter Horajzon, čak i pre Ekson Valdeza, još su sveža, tako da javnost poklanja mnogo veću pažnja planovima kompanija za sprečavanje izlivanja nafte, na primer.“
Glas Amerike se obratio „Šelu“ za intervju, ali je kompanija odbila tu molbu. Posle pojave političkih problema koji su poremetili dogovor, izgleda da bi združeni poduhvat „Rosnjefta“ i „Britiš peroleuma“ za bušenje na Arktiku, mogao ponovo da bude aktuelan.
Ali ne žure se svi naftni giganti da se udruže. Izvršni direktor francuske firme „Total“, nedavno je ukazao „da bi curenje nafte moglo previše da naškodi ugledu kompanije“.
Aktivisti iz organizacije za zaštitu prirode „Grinpis“, u avgustu su se privezali lancima za ruski brod koji učestvuje u istraživanju bušotine „Prirazlomnaja“ kompanije „Gazprom“ u Barencovom moru.
„Ovo je miroljubivi pokušaj nas kao ‘Grinpisa’ da pokušamo da unesemo određenu dozu zdravog razuma i određene hitnosti i pridobijemo ‘Gazprom’, ‘Šel’ i druge kompanije koje razmišljaju o bušenju Arktika, da stanu, da razmotre i shvate posledice te akcije koja će da uništi budućnost naše dece i naših unuka“, ističe Kumi Najdu, izvršni direktor Grinpisa.
Naučnici upozoravaju da bi se velika naftna mrlja na Arktiku zadržala decenijama kao nekakav „sendvič od leda i nafte“. Bez obzira na to, naftne kompanije kao što je „Šel“, tvrde da će u narednim decenijama biti neophodno istražiti „nekonvencionalne izvore“ kao što je Arktik. Borci za zaštitu životne sredine tvrde da su rizici, u tako čistoj sredini, naprosto preveliki.
