Sedam godina posle teške povrede hokejaš Tim Hemes dobio je priliku da proba veštačku ruku koju može da kontroliše mislima. Ruku su konstruisali naučnici medicinskog centra Univerziteta grada Pitsburga. Sve je počelo 2004, kada je Tim u motociklističkoj nesreći slomio vrat i ostao paralizovan.
Posle više od godinu dana provedenih u bolnici došao je kući, potpuno zavistan od drugih čak za najosnovnije potrebe.
“Da dohvatim čašu, da se hranim ili otvorim vrata, jednostavno nije moguće. Potpuno zavisim od drugih”, kaže Tim.
Razvijajući projekat započet na majmunima, tim Medicinskog centra univerziteta u Pitsburgu počeo je da eksperimetiše sa sićušnom kompjuterskom rešetkom položenom na površinu Timovog mozga pomoću koje paralizovani pacijenti pokreću i kontrolišu veštačke udove. Tim je rešen da nauči da ponovo koristi ruke.
“Ako ne budem mogao da hodam, to je okej. Neću prestati da pokušavam, ali ako to ne budem mogao biće okej. Ali moram da osposobim ruke. Noge vas nose od A do B, ali ruke rade sve ostalo”, kaže Tim.
Direktor projekta, doktor Majkl Boninger, objašnjava kako mozak šalje neophodne signale mišićima.
“Kod povreda kičmene moždine mozak je još uvek netaknut. Studije su pokazale da delovi mozga koji kontrolišu ruke još funkcionišu. Prekinuta je samo veza između njih”, kaže doktor Boninger.
Mikroelektrode u ugrađenom čipu hvataju moždane talase i šalju ih u kompjuter koji kontroliše veštačku ruku, kaže doktor Boninger.
“Kada osoba zamisli da pokreće ruku, ćelije u njenom mozgu počnu da šalju signale. Ova mrežica registruje signale koje moramo da dešifrujemo i ustanovimo šta znače. Te signale onda koristimo za kontrolu uređaja”, kaže Boninger.
Tim je najpre učio kako da mislima kontroliše strelicu na ekranu, a zatim je prešao na veštačku ruku. On kaže da je još uvek zadivljen.
“To je metalni predmet koji kontrolišem mozgom. Da je to moguće, da mogu da vidim kako reaguje na ono o čemu mislim – to je apsolutno zapanjujuće”, kaže Tim.
Za sada, sve je ovo eksperiment. Propisi američke Uprave za kontrolu hrane i lekova dozvoljavaju da čip ostane u ljudskom mozgu najviše 30 dana. Iako više ne učestvuje u opitima Tim veruje da će ovo krupno otkriće.
“Dokazali smo mnogo toga i budućnost dolazi”, kaže on.
Medicinski centar Univerziteta grada Pitsburga nije jedina istraživačka ustanova koja eksperimentiše sa moždanom kontrolom veštačkih udova. Nekoliko drugih američkih timova istražuje drugačije metode, ali svi kažu da su potrebne još godine istraživanja.