Linkovi

Srednjovekovna tehnologija u službi nauke

  • George Putic

Robotsko vozilo na kome naučnici testiraju novu kameru za istraživanje Marsa

Robotsko vozilo na kome naučnici testiraju novu kameru za istraživanje Marsa

Srednjovekovni crkveni vitraži već stotinama godina inspirišu duhovna osećanja kod vernika. Uprkos vremenu, njihove jarke boje nisu izbledele. Naučnici sa univerziteta Aberistvit, u Velsu, došli su na ideju kako da iskoriste tu tehnologiju za gradnju specijalne kamere koja će snimati teren na Marsu.

Profesor Dejv Barns

Profesor Dejv Barns

Profesor na Katedri za svemir i planetarnu robotiku, Dejv Barns, kaže da jedan od problema u istraživanjima Marsa predstavlja svudaprisutna fina marsovska prašina.

"Praktično, moramo da primenimo neku vrstu korekcije boja. Problem je uistinu nešto komplikovaniji od toga, ali u suštini to je to", kaže profesor Barns.

Kamera će biti ugrađena u robotizovano vozilo slično ovom na kome naučnici u Velsu ispituju novu kameru, zapravo deo nazvan "modul za ciljanu kalibraciju", koji će omogućiti da se crno-beli snimci pretvore u snimke u boji. Nevolja je u tome što visok nivo ultraljubičastih zraka na Marsu izaziva probleme sa kalibracijom.

"Planirali smo da pre lansiranja veoma pažljivo podesimo parametre ovog modula. Ne bi imalo smisla poslati ga na Mars jer bi posle nekog vremena provedenog na suncu boje postale sasvim isprane", kaže Barns.

A onda se neko setio crkvenih vitraža, čije jarke boje nisu izbledele ni posle nekoliko vekova pod suncem. Naučnici su odlučili da probaju takvo rešenje.

"Staklo apsorbije ultraljubičasto svetlo i tako štiti hemikalije kojima je obojeno. Došli smo na ideju da našu kameru zaštitimo komadićima obojenog stakla i da taj mali velšanski vitraž pošaljemo na Mars", kaže profesor Barns.

Prototip filtera sa obojenim staklom biće ugrađeni u kalibracioni modul pomoću koga se crno-beli snimci pretvaraju u kolor snimke. Posao izrade stakla poveren je timu fizičara Martina Vajldinga, koji kaže da je najpre morao da nauči nešto o srednjovekovnoj tehnologiji.

"Vitraži postoje već oko hiljadu godina. Rimljani, Egipćani i drugi imali su staklo raznih boja, što se može videti i u Britanskom muzeju", kaže Vajlding.

Naravno, savremeni proces bojenja stakla je kompleksniji. Obojeno staklo je isečeno u okrugle pločice koje su ugrađene u kalibracioni modul. Kamera i modul sada se testiraju u ambijentu sličnom onom na Marsu. Pre slanja na Mars potrebno je pouzdano utvrditi da kamera može jasno da pokaže sastav marsovog tla.

"Želimo da vidimo nešto što do sada nismo videli. Na primer, kada bismo na Marsu pronašli ugalj, to bi bilo vrlo značajno. Ali za to su nam potrebni kamera i kalibracioni modul koji mogu da stvore refleksni spektar, kako bismo, ako nađemo ugalj, znali da je to ugalj, a ne nešto drugo", kaže profesor Barns.

Naučnici u Velsu nadaju se da će njihova kamera, sa vitražom zasnovanim na srednjovekovnoj ideji 2018. godine, spustiti na pusto i prašnjavo marsovsko tlo. Misija EgzoMars je zajednički projekat NASE i Evropske svemirske agencije ESA.

XS
SM
MD
LG