Linkovi

Higsov bozon otkriven je u Švajcarskoj

  • Glas Amerike

Snimak sudara subatomskih čestica, kakvim je otkriven dugo neuhvatljivi Higsov bozon

Snimak sudara subatomskih čestica, kakvim je otkriven dugo neuhvatljivi Higsov bozon

Međunarodni tim naučnika tek je u Velikom hadronskom sudaraču uspeo da stvori uslove za otkrivanje dokaza o postojanju Higsovog bozona

Dokaz o postojanju Higsovog bozona, subatomske čestice odgovorne za postojanje mase, dobijen je jula prošle godine u takozvanom Velikom hadronskom sudaraču - ogromnom kružnom tunelu, sagrađenom na granici između Švajcarske i Francuske. Taj, najveći ogromni ubrzivač čestica, trenutno je u remontu, pa je nedavno otvorio svoja vrata zainteresovanima za nuklearnu fiziku.

Veliki hadronski sudarač je ogroman instrument smešten u 27 kilometara dugom kružnom tunelu, prokopanom na dubini od 100 metara, ispod švajcarsko-francuske granice nedaleko od Ženeve.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, skraćeno CERN, povremeno omogućava zainteresovanima da obiđu sudarač i razgovaraju sa naučnicima koji rade u njemu. Džejms Džajls je direktor za komunikacije u CERNu.

“Veoma smo zainteresovani za ovo što radimo u CERNu pa smo želeli da to podelimo sa što većim brojem ljudi. Kada nam se pruži prilika za to - otvaramo naša vrata posetiocima”, kaže Džajls.

Naučnici su objasnili da ovi ogromni elektromagneti ubrzavaju rojeve subatomskih čestica do brzine veoma bliske brzini svetlosti, a zatim ih međusobno sudaraju stvarajući u minijaturi uslove kakvi su vladali prilikom nastanka svemira.

Najveći uspeh ostvaren ovim instrumentom predstavljalo je prošlogodišnje otkriće da subatomska čestica zvana Higsov bozon zaista postoji. i da je ona odgovorna za postojanje mase. Direktor za komunikacije u CERNu, Džejms Džajls, objasnio je da je britanski fizičar Piter Higs još 1964. godine postavio teoriju o tome da postoji čestica koja je odgovorna za postojanje mase.

“Ta teorija objašnjava sve čestice, stvari kao što smo vi i ja, vaša kamera, od čega je napravljena zemlja, kao i sile koje ih povezuju kako bi formirale razne objekte – od atoma do ljudi, zvezda i planeta i svega drugog”, kaže Džajls.

Naučnici kažu da se takozvano Higsovo polje, koje stvaraju Higsovi bozoni, nalazi svuda oko nas i da deluje kao med ili sneg. U tom polju druge subatomske čestice se međusobno privlače, usporavaju i stvaraju atome koji sačinjavaju sve vrste materije.

Na drugom mestu u CERNu posetioci su mogli da vide drugi ogromni magnet, takozvani Kompaktni muon solenoid, koji služi za proučavanje šta se događa sa česticama u trenutku sudara. Profesor Džozef Inkandela je šef te grupe eksperimenata u CERNu.

“Do sada, projekat se odvijao fantastično. Otkrili smo Higsov bozon, što je bila revolucija u našem polju. Sada moramo da otkrijemo njegova svojstva, za šta će nam biti potrebne godine. Ali ako nisu onakve kakve očekujemo to će značiti da postoji još nešto što tek treba da otkrijemo”, kaže profesor Inkandela.

Veliki hadronski sudarač se trenutno dograđuje kako bi subatomske čestice mogle da se sudaraju juš većom brzinom. U tu svrhu ugrađuju se još snažniji magneti, kaže jedan od naučnika, Frederik Savari.

“U ovoj radionici radimo na razvijanju magneta sa provodnicima od niobijuma, koji su neophodni za program renoviranja velikog sudarača”, kaže Savari.

U Centru za detektorsku tehnologiju posetioci su mogli da vide kako otkrića u CERNu utiču na razvoj tehnologija koje menjaju naš život. Demonstracije su obuhvatale pojave kao što su superprovodljivost i magnetsku levitaciju.

Posetiteljka Patricija Mainoli sumirala je utiske mnogih drugih u publici.

“Ne krijem da nisam razumela sve što sam čula danas, ali bilo je veoma interesantno”, rekla je ona.

Naučnici kažu da ih je najviše radovala pažnja najmlađih i da se nadaju da će ih ova poseta podstaći da se odluče za karijeru u eksperimentalnoj fizici.
XS
SM
MD
LG