Linkovi

Stent: Dijalog o Ukrajini gotovo nemoguć

  • Jela Defrančeski

Američki ekspert za Rusiju Angela Stent kaže za Glas Amerike da ruski predsednik Vladimir Putin više ne pridaje prioritet integraciji Rusije sa zapadom, te da je pomiren sa tim da će odnosi i dalje biti loši

Tumačenje događaja u Ukrajini je dijametralno suprotno u Rusiji od tumačenja tih zbivanja na Zapadu, kaže Angela Stent, ekspert za Rusiju na prestižnom Univerzitetu Džordžtaun, ovde u Vašingtonu. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih je dijalog Istoka i Zapada o de-eskalaciji napetosti u istočnoj Ukrajini, gotovo nemoguć kaže Stent.

Objašnjenje koje je prisutno svuda u Rusiji - u državnim i akademskim krugovima, u prozapadnim i opozicionim krugovima, kao i u svim medijima, jeste da su Amerika i Evropska unija pomogli puč fašističke desnice protiv bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, kaže Stent. To je inače verzija koju zastupa predsednik Putin, dodaje ona.

“Pored toga, Rusi zameraju vlastima u Kijevu što vojskom i specijalcima nastoje da stabilizuju istočnu Ukrajini. Prema njima, vlast u Kijevu nema pravo da uspostavi bezbednost na sopstvenoj teritoriji.”

Rusi takođe optužuju Sjedinjene Države za obaranje vlasti pomoću takozvanih ‘obojenih revolucija’ širom sveta.

“Nije samo Kijev u pitanju, već Sirija, Libija, Egipat. Ide se i u prošlost sve do Srbije. Sve moguće smene vlasti u svetu navodno su rezultat američke intrige. Zaključak je, dakle, da Amerika na Bliskom Istoku podržava islamske fundamentaliste, a u Ukrajini fašiste. Evropljani su kritikovani zbog navodnog primioravanja Ukrajine da bira između ekonomskih veza sa EU i Rusije, što nije tačno. Evropljani nude trgovinski sporazum, koji ne isključuje bilateralne ekonomske veze sa bilo kim, pa ni sa Moskvom. Svi su izgledi da će Kijev taj sporazum sa Briselom potpisati krajem ovog meseca.”

Iako je ruski predsednik Vladimir Putin već izjavio da bi taj dogovor mogao da utiče na odnose dve zemlje, Stent tvrdi da postoji uzajamna ekonomska povezanost Rusije i Ukrajine.

“U istočnom delu Ukrajine nalazi se teška industrija, koja uključuje i vojne fabrike koje su bile deo sovjetskog vojnoindustrijskog kompleksa, a sada služe ruskoj vojnoj industriji. Te frabrike i dalje proizvode komponente i oružje za Rusiju. Odustajanje do ekonomskih veza išlo bi na štetu i same Rusije.”

Medjutim, Stent ističe da postoje i razlike između Amerike i Evrope u načinu pristupa Rusiji u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize.

“Ukoliko do kraja juna ne dođe do poboljšanja situacije, Sjedinjene Države su spremne da zavedu treći nivo sankcija kojim bi bili zahvećeni bankarski i energetski sektor Rusije. Međutim, Evropljani strepe da bi takve sankcije pogodile i njih. Već vidimo da je Francuska, uprkos američkom negodovanju, rešila da isporuči desantne brodove Rusiji. Ne samo to, ruski pomorski stručnjaci se već nalaze na obuci u Francuskoj.

Stent nastavlja:

Evropljani očigledno žele da nastave dijalog sa Rusijom. Razgovori o isporukama Gasproma Ukrajini vode se u Briselu. Evropljani veruju da mogu da uvere predsednika Putina da pomogne smirivanje stanja na jugoistoku Ukrajine. Međutim, problem je i u tome što ruska strana zahteva da Kijev prvo prekine bezbednosne operacije u tom delu zemlje. Novi predsednik Porošenko, podržan od strane zapada, odbija to da učini.”

Ključno pitanje je da li Vladimir Putin želi da popravi odnose sa Zapadom, kaže Stent. Ona nije optimista u tom pogledu.

“Mislim da je Putin u ovom trenutku pomiren sa tim da će odnosi i dalje biti loši. Očigledno je znao da će Zapad reagovati na pripajanje Krima Rusiji. Mnogi u Moskvi će vam potvrditi da je otpisao dobre veze sa Zapadom. Sve što vidite na ruskoj televiziji i u ostalim medijima, ukazuje na to da Putin vidi Rusiju kao alternativu Zapadu. Po njemu Rusija je bolji model društva, zdravije konzervativno društvo nasuprot dekadentnom Zapadu.“

Kada je prvi put preuzeo vlast možda je bio za to da se Rusija integriše sa Zapadom, ali tome više ne pridaje prioritet, zaključuje Stent.
XS
SM
MD
LG