Linkovi

Krim izgubljen za Ukrajinu?


Bilbordi "Krim - Rusija" u Simferopolju, 12. marta 2014.

Bilbordi "Krim - Rusija" u Simferopolju, 12. marta 2014.

Neki od vašingtonskih analitičara upozoravaju da je prioritet sprečiti Rusiju da preuzme kontrolu i nad nekim drugim teritorijama sa većinski ruskom populacijom u bivšim sovjetskim republikama.

Analitičari smatraju da današnji sastanak predsednika Obame i ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka neće sprečiti referendum na Krimu ali upozoravaju da je izuzetno važno zaustaviti ruski prodor u neke druge regije bivšeg Sovjetskog Saveza sa velikom ruskom populacijom.

Rusija je jasno stavila na znanje da će grozničave diplomatske aktivnosti uoči referenduma u nedelju imati malo uticaja na planove Moskve da preuzme kontrolu nad regionom Krima. Politički analitičar Piter Jelcov, koji radi u Vašingtonu, kaže da je, bez obzira na to kako će se zvanično zvati, Krim izgubljen za Ukrajinu. On ističe da Ukrajina mora da se bori da spreči svaki eventualni pokušaj Rusije da preuzme još neki deo njene teritorije.

"Najveći strah nove ukrajinske vlade – koji je sasvim realan u zavisnosti od daljeg razvoja političke situacije - jeste da će Putin pokušati da se domogne delova istočne Ukrajine. Moramo da imamo na umu da ne postoji direktna kopnena veza izmedju Rusije i Krimskog poluostrva.”

Stiven Blenk, analitičar u Američkom savetu za spoljnu politiku, slaže se sa tom ocenom. Uz to, on krivi Evropsku uniju za nedovoljno čvrst odgovor na ruske poteze zauzimanja strateški važnog poluostrva.

"Nema stvarnih, organizovanih ekonomskih sankcija, nije bilo nikakvih sistematičnih strateških vojnih akcija da bi se ojačala sposobnost Ukrajine da se brani, i da sam na Putinovom mestu, mislio bih da sam se izvukao. Ne verujem da će se na kraju izvući bez posledica ali do sada je bilo premalo akcije, a mere koje jesu preduzete nisu bile koordinisane.”

Poseta premijera Jacenjuka Vašingtonu ima još jednu značajnu svrhu. Jelcov kaže da je prelaznoj vladi u Kijevu potrebna američka ekonomska pomoć da bi opstala, I politička podrška da se Moskva blokira u daljem prodoru u ukrajinsku teritoriju. Jelcov kaže da, za sada, stanovništvo istočne Ukrajine koje govori ruski jezik, po svemu sudeći odbacuje rusku intervenciju, ali bi raspoloženje brzo moglo da se promeni.

"Identitet je, kako antropolozi kažu, veoma promenljiva kategorija. On zavisi od situacije, posebno u slučaju rata kakav smo, na primer, videli u bivšoj Jugoslaviji. Ta pitanja mogu da se veoma brzo promene, da se promene strane – preko noći – u zavisnosti od glasina i konkretnih političkih dešavanja. To je veoma opasna situacija.”

Jelcov kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin po svemu sudeći rešen da obnovi deo bivšeg Ruskog Carstva i to ostavi kao svoje nasledje, i ako ga ne zaustave, pokušaće da vrati pod kontrolu Moskve druge oblasti sa ruskom populacijom, na primer u Kazahstanu.

“Nije nemoguće da će, imajući u vidu političku situaciju, on poželeti da uzme deo severnog Kazahstana u kome žive mahom Rusi. Ali to bi, naravno, bio daleko teži poduhvat.”

Jelcov smatra da je najbolja garancija protiv ruske agresije prisustvo NATO-a u osetljivim područjima. On kaže da Rusija verovatno neće izvršiti invaziju na članice NATO-a – Letoniju, Litvaniju i Estoniju, uprkos njihovoj znatnoj populaciji koja govori ruski jezik.

"Zemlja koja nije u vojnom savezu, koja ima veoma slabu vojsku i nalazi se u takvom finansijskom haosu – je definitivno laka meta.”

Prošle nedelje, američka vlada odborila je sankcije, uključujući i ograničenje izdavanja viza onima za koje se utvrdi da su narušili ukrajinski teritorijalni integritet. EU je takodje preduzela mere protiv Rusije, suspendujući razgovore o liberalizaciji viznog režima kao i novom ekonomskom sporazumu.
XS
SM
MD
LG