Razvučena vanredna stanja, potpuni nadzor, selektivni pretresi kuća i pritvori i zakonodavstvo koje lišava neke građane državljanstva, samo su neke od oštrih antiterorističkih mera koje prete dugo negovanim evropskim vrednostima i slobodama, kaže se u izveštaju koji je u utorak objavio Amnesti internešnl (AI).
Teroristički napadi širom Evropske unije duboko su promenili način na koji se glda na sigurnost, kaže se, počev od vladinih mehanizama za zaštitu osnovnih ljudskih prava, do "stajališta da vlade moraju ograničiti ljudska prava u cilju obezbeđivanja bezbednosti".
Posmatrajući 14 zemalja širom regiona, studija se fokusirala na eroziju prava u osam odvojenih oblasti, od prava u vanrednim okolnostima i mera za uskraćivanje državljanstva ili slanja građana u zemlje gde su izloženi opasnosti od mučenja ili drugog lošeg odnsa.
"Zabrinuti smo zbog dubokih i dugotrajnih bezbednosnih mera u Evropi", rekla je Džulija Hol, ekspertkinja za antiterorizam u AI sedištu u Briselu.
Predstavljen u trenutku koji prethodi ključnim izborima u nekoliko država u kojima raste popularnost populističkih partija, ili dok se diskutuje o novim merama bezbednosti u drugim zemljama, izveštaj upozorava na alarmirajući trend, "talas u kome ove protivterorističke mere bivaju usvojene", kaže Hol. "I to su hitne procedure bez konsultacija sa civilnim društvom ili drugim ekspertima".
Francuska, na primer, koja je bila žrtva tri velika teroristička napada u poslednje dve godine, prošlog meseca produžila je vanredno stanje po peti put. Sada će se ono protegnuti sve do 15. jula kada se održavaju predsednički i parlamentarni izbori.
U Belgiji, koju je pogodio teroristički napad prošlog marta, novi amandmani na stare propise dozvoljavaju da se građanima sa dvojnim državljanstvom oduzme belgijsko državljanstvo, što je izazvalo zabrinutost zbog moguće diskriminacije u praksi, kaže se u izveštaju.
U Holandiji, predlog zakona predviđa ograničavanje slobode kretanja i drugih prava potencijalno osumnjičenih za terorizam, tvrdi Amnesti.
A u Bugarskoj, turski državljanin uhapšen pod optužbom za pranje novca tajno je predat Turskoj prošle godine, kaže se, uprkos sudskim presudama da mu Ankara ne garantuje fer suđenje.
Druge vlade, kaže Hol, uključujući Bugarsku, Mađarsku i Poljsku, trude se da pooštre krivične zakone, inspirisani Francuskom.
Ekspertkinja za pravna pitanja iz Brisela, Kamino Mortera-Martinez, iz Centra za evropsku reformu, slaže se da su eskalirale vanredne mere, produbljujući stari jaz između onih koji podržavaju intervenciju države i drugih koji su privrženi privatnosti i ličnim pravima.
"Za mene je pitanje da li te mere imaju nekog smisla, da li su razumne", rekla je. "Nije moguće u sadašnjem kontekstu da nemate oštre mere po građanske slobode u borbi protiv terorizma, zbog vanrednog stanja u kome se nalazimo".
"Kao što su pokazali napadi u Parizu i Briselu, puno kritikujemo države", dodala je. "A kada se dogodi da promaše, opet ih kritikujemo".