Član Upravnog odbora organizacije “Savez američkih Egipćana za promene,” Amin Mahmud u intervjuu za Glas Amerike komentariše šta bi odlazak sa vlasti predsednika Hosnija Mubaraka značio za Egipat i region.
Mahmud: “Verujem da bi odlazak sa vlasti Hosnija Mubaraka bio pozitivan korak ne samo za Egipat, već i za ceo region. Daleko je bolje saradjivati sa stabilnim demokratskim sistemom, nego sa jednom osobom, kapricioznim dikatatorom koji upravlja Egiptom više od 30 godina. Očigledno je da će promene biti neminovne, a to se ogleda i u broju demonstranta, koji je dostigao milion. Naravno, nisu u pitanju protesti samo u Kairu, već i Asuanu, Aleksandriji i širom zemlje. Zahtev gradjana je da Mubarak ode sa vlasti. U medjuvremenu, Mubarak je imenovao novog potpredsednika i premijera, koji potiču iz vojne nomenklature, što nagoveštava, kako neki kažu, moguću upotrebu sile. To bi medjutim moglo da izazove krvoproliće širom zemlje i mislim da bi to bio tragičan potez za Mubaraka.“
Glas Amerike: Pod pretpostavkom da Mubarak napusti vlast, kakve su mogućnosti za formiranje islamističke vlade u Egiptu?
Mahmud: „Ne verujem da za to postoji bilo kakva mogućnost. Egipat se opredelio za demokratsku upravu još 1866. Napisan je ustav, formiran parlament, održavani su izbori. Pre revolucije 1952. postojali su liberalna vlada i parlamentarni sistem uprkos prisustvu Engleske. U sadašnjim okolnostima, postoje nastojanja da se sve opozicione grupe ujedine i stvore koalicionu prelaznu vladu. Mislim da se ide u tom pravcu. Organizacija „Muslimanska braća“, povezana je i prihvata lidersku ulogu Mohameda El Baradeja i nema političke aspiracije, a to znači da u Egiptu šanse za stvaranje islamističke uprave takoreći ne postoje.“
Glas Amerike: Kakav uticaj bi egipatska kriza mogla da ima na regionalnu poziciju i strategiju SAD?
Mahmud: „Ukoliko bi se sadašnaj kriza produžila i Egipat postao hronično nestabilna zemlja, to bi bilo loše za sve. Moja organizacija je u kontaktu sa Državnim sekretarijatom i drugim institucijama ovde u Vašingtonu, naglašavajući potrebu za stabilnim Egiptom, a to je jedino moguće stvaranjem demokratskog sistema i prekidanjem podrške diktatoru Mubaraku. Takav stav bi takodje bio dobra poruka drugim zemljama u regionu, odnosno da se diktature odbacuju, kao što je slučaj u Tunisu, a demokratije ohrabruju i prihvataju.“
