Strani filmovi često uče Amerikance o životu u drugim zemljama. Nedavni festival stranih filmova u Ostinu, u Teksasu, upravo je pružio takvu priliku. Novinar Glasa Amerike, Greg Flejkus, razgovarao je sa režiserima dva karakterstična filmska ostvarenja.
U današnjem globalno povezanom svetu, često se pojavljuju filmovi koji pričaju o drugačijem načinu života. Među njima je i turski film “Zajiat,” u prevodu “Žrtve.”
To je priča o sinu koji traži svog oca.
Režiser filma, Njujorčanin Deniz Tortum, snimio je film u Istanbulu, gotovo bez budžeta. Stanovao je kod rođaka a uloge je dodelio prijateljima.
“Budžet filma iznosio je dve hiljade dolara, dakle skoro da ga nije ni bilo,” kaže Tortam.
Filmska radnja snimana je u četvrtima gde žive i rade obični ljudi, daleko od turističkih atrakcija Istanbula.
“Hteo sam da snimam na mestima gde sam nekada živeo i provodio vreme. Mnogo uspomena me vezuje za ta mesta,” kaže Tortum.
Film je duhoviti dokumentarac pod naslovom: “Ko te je učio da voziš?” Filmska priča se vrti oko stranaca koji u raznim zemljama nastoje da dobiju vozačku dozvolu - Nemac u Indiji, Koreanac u Nemačkoj i Amerikanac u Japanu.
Nemačka režiserka Andrea Tile, koja živi u Americi, kaže da se po načinu na koji ljudi voze, može mnogo saznati o ukrštanjima kultura.
“Saobraćaj je u stvari metafora za kulturu neke zemlje,” kaže Tile.
Kamerom montiranom u kolima Andrea je uspela da snimi svakojake komične situacije, pretvarajući dokumentarac u pravu filmsku komediju.
“Niko od njih troje nije hteo kameru, ali čim su zaboravili na nju ponašali su se prirodno,” kaže Tila.
Nemačka režiserka i njena ekipa pratili su druga kola, što nije bilo lako u Mumbaju.
“U Indiji je to gotovo nemoguće jer bi se svaki čas nešto isprečilo tako da smo stalno jurili peške da ih stignemo,” kaže Tile.
Njen film se sada prikazuje u Evropi dok ona traži distributere u SAD i Aziji.
U današnjem globalno povezanom svetu, često se pojavljuju filmovi koji pričaju o drugačijem načinu života. Među njima je i turski film “Zajiat,” u prevodu “Žrtve.”
To je priča o sinu koji traži svog oca.
Režiser filma, Njujorčanin Deniz Tortum, snimio je film u Istanbulu, gotovo bez budžeta. Stanovao je kod rođaka a uloge je dodelio prijateljima.
“Budžet filma iznosio je dve hiljade dolara, dakle skoro da ga nije ni bilo,” kaže Tortam.
Filmska radnja snimana je u četvrtima gde žive i rade obični ljudi, daleko od turističkih atrakcija Istanbula.
“Hteo sam da snimam na mestima gde sam nekada živeo i provodio vreme. Mnogo uspomena me vezuje za ta mesta,” kaže Tortum.
Film je duhoviti dokumentarac pod naslovom: “Ko te je učio da voziš?” Filmska priča se vrti oko stranaca koji u raznim zemljama nastoje da dobiju vozačku dozvolu - Nemac u Indiji, Koreanac u Nemačkoj i Amerikanac u Japanu.
Nemačka režiserka Andrea Tile, koja živi u Americi, kaže da se po načinu na koji ljudi voze, može mnogo saznati o ukrštanjima kultura.
“Saobraćaj je u stvari metafora za kulturu neke zemlje,” kaže Tile.
Kamerom montiranom u kolima Andrea je uspela da snimi svakojake komične situacije, pretvarajući dokumentarac u pravu filmsku komediju.
“Niko od njih troje nije hteo kameru, ali čim su zaboravili na nju ponašali su se prirodno,” kaže Tila.
Nemačka režiserka i njena ekipa pratili su druga kola, što nije bilo lako u Mumbaju.
“U Indiji je to gotovo nemoguće jer bi se svaki čas nešto isprečilo tako da smo stalno jurili peške da ih stignemo,” kaže Tile.
Njen film se sada prikazuje u Evropi dok ona traži distributere u SAD i Aziji.