"Sve mora da stane" bila je poruka predstavnika dijaspore na skupu "Srbija protiv nasilja" pred rezidencijom američkog predsednika Džoa Bajdena.
Protest u američkoj prestonici održan je u isto vreme kada i demonstracije u matici - gde su se građani okupljali u više gradova.
Njihovo nezadovoljstvo, kako u Srbiji, tako i u delu dijaspore, inicirali su slučajevi masovnih ubistava početkom maja u kojima je život izgubilo ukupno devetnaest osoba, od kojih osmoro dece, a desetine su povređene.
Poslednja žrtva, Petar Mirotić iz Malog Orašja kod Smedereva, preminuo je u petak 23. juna - posle mesec i po dana borbe za život.
Protest kao građanska dužnost
"Ono što bih voleo da vidim u Srbiji u narednom periodu je da se zakoni poštuju, da nema gledanja kroz prste. Da nema te 'burazerske' linije za različite stvari - već da se rešavaju onako kako bi trebalo. Odgovornost mora da postoji - to je ono što najviše nedostaje danas u Srbiji", rekao je za Glas Amerike jedan od učesnika okupljanja Nemanja Dobrota.
Reagujući na nastojanja vlasti Srbije da protestima "Srbija protiv nasilja" pripišu političku pozadinu, pa čak i veze sa pojedinim zapadnim državama - ističe da učešće u okupljanju smatra svojom građanskom dužnošću.
"Jako simbolično deluje to što se trenutno nalazim na Zapadu i neko bi rekao da sam dobio nekakvu podršku za ovo. Međutim, imao sam danas jednu regularnu subotu. Isto kao i većina građana u Srbiji - niko nije motivisan sa Zapada. Dovoljno je videti na ulicama Srbije šta se dešava i kako stvari ne funkcionišu. Ne treba ti veći motiv. Radi se o spinovanju današnjih vlasti - realnih i objektivnih zahteva u nešto potpuno deseto. Samo kako bi se obesmislilo sve ono što protesti zapravo nose. Mi jednostavno želimo Srbiju protiv nasilja", kaže Dobrota, saobraćajni inženjer, koji je posle studija ostao da živi i radi u Americi.
Zahtevi predstavnika dijaspore saglasni su onima iz matice – gde je u međuvremenu smenjen ministar prosvete Branko Ružić, a u parlamentu su vlast i opozicija žučno raspravljali o tragičnim događajima sa početka maja, njihovim uzrocima i reakciji vlasti.
Zahtevi dela dijaspore
- Smena Saveta REM-a
- Gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks
- Oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, truju i promovišu nasilje, kao što su Pink i Hepi TV, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa
- Institucionalna odgovornost i smena ministara policije Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina, šefa BIA-e i ministra prosvete Branka Ružića
- Zasedanje Narodne skupštine na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade RS i bezbednosna situacija u zemlji
“Nada da se Srbija diže i uzdiže je to što me motiviše da našem narodu pružim podršku na način na koji je to u ovom trenutku moguće. Takođe, sloboda koju u Americi imamo da dignemo glas i nadam se dopremo do naših zvaničnika u Americi, koji će naš glas preneti onom koji ih je na tako bitnu funkciju u Americi i postavio”, motivi su za okupljanje koje je Glasu Amerike prenela Bojana Džakula – jedna od organizatorki protesta u Vašingtonu.
Rodom iz Begeča, koji se nalazi u opštini Novi Sad, Srbiju je napustila 2009. i živela u Švajcarskoj, Nemačkoj, Peruu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Deceniju pošto je otišla iz Srbije – stigla je u Sjedinjene Države – gde živi i radi poslednje četiri godine.
“Tvrdim da na svetu nema zemlje kao što je naša Srbija. Sve mora da stane”, ističe sagovornica Glasa Amerike – uz napomenu da su razlozi za okupljanje brojni.
“Da pokažemo narodu da sloboda govora postoji. Da nismo zaboravili ili da ne ignorišemo višegodišnja katastrofalna dešavanja u Srbiji. Da pružimo podršku porodicama Ribnikaraca, preostalim Srbima na Kosovu, svim majkama koje su se oprostile od svojih malih i velikih potomaka, svim normalnim ljudima koji su ostali bez posla jer nisu podržali režim, nepravedno osuđenim zatvorenicima i svakoj žrtvi haosa u našoj zemlji. Da pokažemo da svi zajedno možemo sve. Da probudimo ljude koji gube nadu ili koji okreću glavu misleći da nema ništa od promena”, ističe za Glas Amerike Bojana Džakula.
Vlasti Srbije kategorički odbacuju tvrdnje dela nezadovoljnih građana Srbije koji se iz nedelje u nedelju masovno okupljaju širom zemlje. U javnosti i tokom skupštinskih rasprava od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i poslanika iz redova vladajuće koalicije moglo se čuti da država čini sve što je u njenoj moći na prevenciji nasilja, kao i na suočavanju sa posledicama oružanog nasilja koje je iza sebe, između ostalog, ostavilo i žrtve školskog uzrasta.
Iz redova vlasti iznošene su optužbe da protesti imaju političku pozadinu i da ih podržavaju zapadne zemlje. Protestima prisustvuju predstavnici opozicionih stranaka, dok sa druge strane nema nikakvih indicija ili dokaza o bilo kakvoj umešanosti stranih država.
“Ne bismo pozivali na okupljanje da ne mislimo da možemo da pomognemo. Neki od mojih najbližih smatraju da su male šanse da možemo nešto da promenimo. Ljudi u Srbiji su ili umorni ili uplašeni. Ili odlaze iz zemlje ili pristaju da žive ni u kakvim uslovima. Strahujem da Srbija postaje zemlja gladnih i preplašenih ljudi koji asociraju na zombije. Međutim, desilo se nešto magično, ljudi su skinuli plaštove nemoći i straha, krenuli su svom snagom da se bore. Ako oni u Srbiji još imaju snage, otkud nama pravo da ih ne podržimo?”, navela je za Glas Amerike Bojana Džakula.
Proteste „Srbija protiv nasilja" deo međunarodne javnosti označio je najmasovnijim demonstracijama u Srbiji od 5. oktobra 2000. i pada režima nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Osim u Vašingtonu i Beogradu, protesti su održani u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Šapcu, Zrenjaninu, Pirotu i Subotici.
