Naučnici Evropskog centra za nuklearna istraživanja – CERN – nedaleko od Ženeve, objavili su sa gotovo stoprocentnom sigurnošću da neuhvatljiva ali važna subatomska čestica zvana Higsov bozon zaista postoji. Američki fizičari u Nacionalnoj laboratoriji Fermi, kraj Čikaga, pozdravili su to otkriće kao istorijsko.
Oko 200 naučnika i njihovih saradnika okupilo se u Fermilabu u dva sata ujutro da bi posmatrali prenos saopštenja iz Ženeve. Mnogi od njih imaju bliske veze sa eksperimentima u Velikom hadronskom sudaraču u Švajcarskoj, među njima i vođa CMS grupe Patriša Mekbrajd.
"Mnoge od tamo korišćenih tehnika isprobavane su ovde. Mnogi od njih prošli su našu obuku“, kaže Patriša Mekbrajd.
Izgradnja sudarača subatomskih čestica koštala je oko 10 milijardi dolara, a naučnici su na desetine hiljada sati provodili analizirajući rezultate. Fizičar Robert Roser kaže da su kolege u CERN-u prilično sigurne da su registrovale postojanje čestice zvane Higsov bozon.
"To je jedna od ključnih karika u shvatanju kako je svemir nastao koja je nedostajala“, kaže Roser.
Roser dodaje da Higsov bozon privlači druge čestice i objašnjava zašto postoji masa, što razjašnjava kako su postale planete, a samim tim i život. Ali on dodaje da naučnici ističu da su pronašli objekat sa osobinama Higsovog bozona, ali ne i sam bozon.
"Razlika je mala ali će zbog nje još niz godina istraživati sve njegove osobine kako bi ustanovili da li se ponaša tačno onako kako se očekuje“, kaže Roser.
Tevatronski akcelerator u laboratoriji Fermi, preteča Velikog sudarača u CERN-u, isključen je prošle godine iz upotrebe. Ali Roser kaže da se poslednji podaci prikupljeni u Tevatronu poklapaju sa rezultatima dobijenim u CERN-u i da sve to predstavlja dramatičnu promenu za naučnike.
"Ovo otkriće momentalno će promeniti način na koji nauka posmatra svet, promeniće i moj rad, ali neće uticati na svakodnevni život ljudi“, kaže Roser.
Patriša Mekbrajd i Robert Roser kažu da je tehnologija razvijena radi traganja za Higsovim bozonom već donela neke opipljive rezultate – kao što je skladištenje podataka u oblaku - takozvani klaud kompjuting - koje danas koriste mnogi vlasnici pametnih telefona i kompjutera. Roser dodaje da istinska dobit tek dolazi.
"Nije sasvim ispravno da me danas pitate kakva je praktična korist od otkrića Higsovog bozona. Mislim da ćemo vremenom to saznati. Ali bez obira na to ljudi su oduvek postavljali pitanje 'zašto?', a sada smo korak bliže odgovoru na to“, kaže Roser.
Sledeći korak, kaže Roser, je potvrđivanje van svake sumnje da je otkrivena čestica zaista Higsov bozon. Naučnici takođe kažu da otkriće Higsovog bozona nije jedina svrha Velikog hadronskog sudarača i da se iz te, najveće u svetu laboratorije, mogu očekivati mnoga druga uzbudljiva otkrića.
Oko 200 naučnika i njihovih saradnika okupilo se u Fermilabu u dva sata ujutro da bi posmatrali prenos saopštenja iz Ženeve. Mnogi od njih imaju bliske veze sa eksperimentima u Velikom hadronskom sudaraču u Švajcarskoj, među njima i vođa CMS grupe Patriša Mekbrajd.
"Mnoge od tamo korišćenih tehnika isprobavane su ovde. Mnogi od njih prošli su našu obuku“, kaže Patriša Mekbrajd.
Izgradnja sudarača subatomskih čestica koštala je oko 10 milijardi dolara, a naučnici su na desetine hiljada sati provodili analizirajući rezultate. Fizičar Robert Roser kaže da su kolege u CERN-u prilično sigurne da su registrovale postojanje čestice zvane Higsov bozon.
"To je jedna od ključnih karika u shvatanju kako je svemir nastao koja je nedostajala“, kaže Roser.
Roser dodaje da Higsov bozon privlači druge čestice i objašnjava zašto postoji masa, što razjašnjava kako su postale planete, a samim tim i život. Ali on dodaje da naučnici ističu da su pronašli objekat sa osobinama Higsovog bozona, ali ne i sam bozon.
"Razlika je mala ali će zbog nje još niz godina istraživati sve njegove osobine kako bi ustanovili da li se ponaša tačno onako kako se očekuje“, kaže Roser.
Tevatronski akcelerator u laboratoriji Fermi, preteča Velikog sudarača u CERN-u, isključen je prošle godine iz upotrebe. Ali Roser kaže da se poslednji podaci prikupljeni u Tevatronu poklapaju sa rezultatima dobijenim u CERN-u i da sve to predstavlja dramatičnu promenu za naučnike.
"Ovo otkriće momentalno će promeniti način na koji nauka posmatra svet, promeniće i moj rad, ali neće uticati na svakodnevni život ljudi“, kaže Roser.
Patriša Mekbrajd i Robert Roser kažu da je tehnologija razvijena radi traganja za Higsovim bozonom već donela neke opipljive rezultate – kao što je skladištenje podataka u oblaku - takozvani klaud kompjuting - koje danas koriste mnogi vlasnici pametnih telefona i kompjutera. Roser dodaje da istinska dobit tek dolazi.
"Nije sasvim ispravno da me danas pitate kakva je praktična korist od otkrića Higsovog bozona. Mislim da ćemo vremenom to saznati. Ali bez obira na to ljudi su oduvek postavljali pitanje 'zašto?', a sada smo korak bliže odgovoru na to“, kaže Roser.
Sledeći korak, kaže Roser, je potvrđivanje van svake sumnje da je otkrivena čestica zaista Higsov bozon. Naučnici takođe kažu da otkriće Higsovog bozona nije jedina svrha Velikog hadronskog sudarača i da se iz te, najveće u svetu laboratorije, mogu očekivati mnoga druga uzbudljiva otkrića.