Ove godine na 4 juli, Amerika slavi 240 godina nezavisnosti. Medjutim, ime Amerika je vekovima staro I prvi put se pojavilo početkom 16 veka na jednoj mapi kako bi se obeležila teritorija na zapadnoj hemisferi koja je bila upravo otkrivena. Upoznajmo se sa tom mapom koja je vredan eksponat u kolekciji Američke kongresne biblioteke:
Ovo je Valcemulerova mapa izložena u prekolonijalnom paviljonu Kongresne biblioteke.
Ona je zaštićena u kutiji sa dvostrukim staklom, napunjenoj gasom, kako bi bila sakrivena od štetnog fotografisanja sa blicem.
Za one koji žele bliže da se sa njom upoznaju Kongresna biblioteka pruža na uvid faksimil.
“Ovo je mapa iz 1507. Martina Valcmulera jedna od najvažnijih mapa ikada kreirana u istoriji kartografije. Ona je nazvana Krštenica Amerike jer je to prva mapa sa imenom ovog kontinenta.”, kaže kustos Džon Hesler.
Istoričarima nije jasno da li je nemački kartograf odlučio da imenuje nove teritorije u čast istraživaču Amerigu Vespučiju, umesto Kristoferu Kolumbu koji je zapravo otkrio Ameriku. Kustos Džon Helser ima svoje objašnjenje.
“Ja obično kažem: Kolumbo je otkrio Ameriku, Vespuči je prodao celu stvar. On se naime više posvetio sopstvenom marketingu.”, ističe kustos Hesler.
Za razliku od Kolumba koji je mislio da je otkrio novu rutu ka Indiji, Vespuči je shvatio da je to novi kontinet I bio je veoma aktivan u promociji svojih putovanja.
Valcemuler je proizveo mapu samo 15 godina pošto se Kristofer Kolumbo iskrcao na obale novog kontinenta, kada je postojao mali broj evropskih naselja dok je ogromni deo teritorije ostao pretežno nepoznat. Pa ipak ova mapa pruža nacrt novog sveta I iznenadjujuće je slilčna istolčoj obali amerilkog kontinenta:
“To je misterija sa kojom se stručnjaci nose I danas I ako ne dobijemo nešto novo, ako se ne pojavi neki drugi dokument to je misterija koja će biti prisutna zauvek.”, kaže Hesler.
Valcemulerove sopstvene reči sugerišu da je ova mapa bila vizija nastala srećnim okolnostima. Kartograf pruža uveravanja svojim savremenicima o tačnosti njegovog rada.
“Ovo je zbilja neverovatan mali tekst. U njemu se navodi na Latinskom da ako niste upoznati sa novim otkrićima , ako niste upoznati sa otkrićima Kolumba I Vespučija I gledate ovu mapu po prvi put, možda ćete biti zabrinuti. Ima na njoj mnogo stvari koje ranije niste prepoznavali. Ali ne treba da ste zabrinuti, jer je ovo način na koji ćete gledati vaš svet ubuduće.”, navodi kustos Džon Helser.
Mapa je otkrivena 1901., u jednom nemačkom zamku. Ali je bilo potrebno 100 godina I velika podrška privatnih donatora, da bi se prikupila sredstva za kupovinu ove mape.
2007. u prisustvu nemačke kancelarke Angele Merkel, Kongresna biblioteka je predstavila javnosti Valcemulerovu mapu.
To blago zaboravljeno vekovima na prašnjavim policama nemačkog zamka sada privlači milione posetilaca.