Linkovi

Al-Kaida pravi haos u Iraku

  • Henri Ridžvel

Jedan od brojnih bombaških napada u Bagdadu ove godine

Jedan od brojnih bombaških napada u Bagdadu ove godine

Teroristička mreža odgovorna za najnoviju eskalaciju nasilja u zemlji, u kojem je stradalo 5.500 ljudi, najviše od 2008.

Irak je ove nedelje dostigao neslavan rekord, kada je u bombaškim i napadima vatrenim oružjem broj ubijenih u ovoj godini dostigao 5 i po hiljada. To je najveće krvoproliće od 2008. godine, kada se zemlja polako izvlačila iz sektaškog rata između šiita i sunita. Šta je u pozadini najnovijeg talasa nasilja u Iraku?

Ispred razrušenog kafića na jugu Bagdada, okačena su platna sa imenima 10 mladih ljudi poginulih u nedavnom bombaškom napadu. Širom Iraka, kafići i restorani se zatvaraju, jer su postali mete terorističkih napada. Nekada redovni posetioci kafića sada tuguju za gubitkom prijatelja i normalnim životom.

“Okupljali smo se ovde, ćaskali i smejali se. Mladi ljudi, u cvetu mladosti, ubijeni su na licu mesta. Zašto? Šta su oni skrivili”, pita se Ahmed, stanovnik iračke prestonice.

To su pitanja koja postavljaju mnoge porodice širom Iraka.

Najnovija eskalacija nasilja razlikuje se od onog zabeleženog 2007. na vrhuncu sukoba između sunita i šiita, kaže Hajder Al-Koei, saradnik londonskog političkog instituta “Čatam Haus”.

“Ovo što se sada dešava nije isto, jer najveći broj nasapada i protiv šiita i protiv sunita sada izvode pripadnici al-Kaide”.

Iračke civilne žrtve po godinama od 2008. do 2013.

Iračke civilne žrtve po godinama od 2008. do 2013.

A reagovanje vlade, koju predvode šiiti, samo pogoršava situaciju, dodaje on:

“Al-Kaida operiše u oblastima naseljenim pretežno sunitima, pa iračka vlada tamo preduzima oštre mere bezbednosti. To stvara sve veći otpor prema vladi kod običnih sunita - ne al-Kaide, što ujedno omogućava al-Kaidi da jača”.

Iračka vlada napravila je još jednu ključnu grešku, smatra pukovnik Ričard Kemp, bivši komandant britanskih snaga u Avganistanu i Iraku, a sada viši savetnik na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).

“Oni su takođe prekinuli saradnju sa takozvanim ‘Savetima za obnovu’ koji su u lokalnim zajednicama okupljali ekstremne sunite. Ti ekstremisti su, u početku, bili protiv snaga NATO-a, Velike Britanije i Sjedinjenih Država, ali su kasnije ‘preobraćeni’, tačnije potkupljeni i vremenom su postali najefikasnije oružje u borbi protiv pobunjenih radikalnih militanata i suzbijanju konflikta. Drugo, uklonjene su neke veoma efikasne američke obaveštajne mreže, i udarne moći specijalnih jedinica i ratnog vazduhoplovstva”.

Građanski rat u susednoj Siriji otežava problem Iraka, kaže Hajder Al-Koei:

“To omogućava džihadistima transnacionalne ambicije u region, pa se al-Kaida iz Iraka i zvanično spojila sa sirijskom al-Kaidom, što im omogućava fleksibilnost i sposobnost manevrisanja”.

Irački premijer Nuri al-Maliki je tokom prošlonedeljne posete Vašingtonu zatražio američku pomoć u borbi protiv al-Kaide.

Međutim irački lider mora da preuzme deo odgovornosti za politički zastoj koji je omogućio toj terorističkoj grupi da ponovo stekne uporište, kaže pukovnik Kemp.

“Najveći deo vremena na vlasti proveo je prikupljajući moć za sebe i odbacivao je zahteve sunita i Kurda za decentralizacijom vlasti, a što je možda još važnije decentralizacijom ekonomske moći”.

Irački zakonodavci izglasali su zakon koji otvara put održavanju opštih izbora u aprilu iduće godine, a zvaničnici se nadaju da bi to moglo da podstakne politički proces i spreči sunovrat zemlje u novi sektaški rat.
XS
SM
MD
LG