Linkovi

Analitičari: Evropska unija na istorijskoj raskrsnici

  • Jela Defrančeski

Beli papir naslovljen: Budućnost EU, koji je predstavljen u Evropskom parlamentu, 1. marta, 2017.

Pobeda proevropskog Emanuela Makrona dočekana je sa olakšanjem u mnogim zapadnim prestonicama, gde je vladala zabrinutost da bi pobeda Mari Le Pen mogla da dovede do povlačenja Francuske iz Evropske unije. Ipak, mnogi analitičari upozoravaju da je budućnost evropskog bloka i dalje neizvesna.

Evropska unija je jedinstvena ekonomska i politička koalicija 28 evropskih zemalja.To je najveća ekonomija u svetu i ima stanovništvo od preko 510 miliona. Zbog svog globalnog uticaja, Evropska unija se često opisuje kao supersila u nastajanju.

Projekat evrospke integracije pokrenut je uz obimnu ekonomsku i bezbednosnu pomoć Sjedinjenih Država, počevši od Maršalovog plana uvedenog odmah po završetku Drugog svetskog rata. Proces je doneo skoro sedam decenija mira i prosperiteta u Evropi, vekovima izloženoj ratnim pustošenjima.

Analitičar Volter Rasel Mid, koji često savetuje kreatore američke spoljne politike ističe da je Evropska unija po mnogo čemu najveće dostignuće američke spoljne politike.

Evo, zašto:

"Kako bi Sjedinjene Države volele da izgleda svet? Odgovor je vrlo slično Evropi: zajednica demokratskih društava, koje žive pod vladavinom zakona sa slobodnom trgovinom između sebe, slobodom kretanja svojih građana i zaštitom ljudskih prava ".

Međutim, Mid se slaže i sa ocenom mnogih analitičara koji smatraju da se evropski blok nalazi na opasnoj raskrsnici.

Evropa danas ne funkcioniše niti ima jasan kurs, dodaje on:

“Bilo da je reč o migracionoj krizi, nemogućnosti da štiti svoje južne granice, ili krizi evrozone - Evropa ne funkcioniše. Ukoliko Evropska unija ne može da uspostavi bolji način da se organizuje i ostvaruje svoje ciljeve, počeće da degradira i možda da se raspada.”

Specijalni savetnik za Evropu bivšeg predsednika Baraka Obame Čarls Kapčan tvrdi da su propusti globalizacije glavni uzrok trenutnih problema u Evropi.

Po njegovim rečima, globalizacija je uporedo sa neospornim ekonomskim i društvenim napretkom u većini delova sveta, dovela i do značajnih poremećaja: povećanu nejednakosti, kao i demografse i kulturološke potrese u najbogatijim zemaljama sveta.

"Veliki segmenti društva u Velikoj Britaniji i Francuskoj i Italiji više ne osećaju da sistem radi za njih, oni žele da zakoče sadašnje tokove. Oni kažu, sistem koji smo izgradili prestao je da funkcioniše,” kaže Kapčan.

Prosečni Evropljanin, gubi veru u liberalni međunarodni poredak i njegove institucije, dok odgovore traži u političarima koji su protiv establišmenta, nastavlja Kapčan.

Ali, po njemu, rešenja nisu na dohvat ruke:

“Ključno pitanje, koje se postavlja jeste na koji način će prosečnom Britancu u Liverpulu, ili prosečnom Italijanu u Milanu ili Torinu, biti obezbeđena zarada dovoljna za život do, recimo 2025? Niko nema odgovor na to pitanje.”

Ukoliko u Evropi bude dalje jačala ekstremna desnica, i dalje budu širili populistički trendovi, stari kontinent bi mogao ponovo da uroni u poremećaje iz mračne prošlosti, smatra Volter Rasel Mid:

“Mogući neuspeh dosadašnje vizije Evrope je od fundamentalnog značaja za SAD i ostatak sveta. Postavlja se pitanje u kakvom ćemo svetu živeti u 21. veku?”

Uprkos pobedi proevropskog predsedničkog kandidata u Francuskoj, ostaje činjenica da su temelji Evropske unije postali toliko slabi da izbori u samo jednoj državi članici mogu da dovedu u sumnju opstanak bloka koji postoji već šest decenija, opominje Mid.

Nešto što je pre 10 godina bilo nezamislivo, danas je postalo realnost.

XS
SM
MD
LG