Linkovi

Ekonomski izazovi - težak zadatak za narednog predsednika

  • Mil Arsega

Bela kuća, Vašington, 16.10. 2016.

Bela kuća, Vašington, 16.10. 2016.

Amerikanci kojima je dosta, kako je neki nazivaju - jedne od najgorih predsedničkih izbornih sezona u novije vreme, po svemu sudeći će odahnuti kada kroz dve nedelje politička kampanja bude privedena kraju. Međutim, neki analitičari već sada gledaju u vreme koje dolazi posle izbora 8. novembra. Bez obzira ko pobedi, izazovi sa kojima je suočena najveća ekonomija u svetu predstavljaće težak zadatak..

Sada kada su predsedničke debate okončane na američkim biračima je da izaberu svog sledećeg predsednika. Ali, s obzirom na velike razlike u stavovima predsedničkih kandidata, i zagrejane retorike tokom kampanje, sledeći predsednik moraće dosta toga da objasni, kaže Bil Galston, bivši politički savetnik predsednika Bila Klintona.

“Vrlo jednostavno, izbori nose posledice. Predstavljaju grub i pripremljen ugovor sa američkim narodom. Dobijate posao kao i očekivanje američkog naroda da ćete ispuniti ono što ste zastupali tokom kampanje.”

Galston nastavlja da će Donald Tramp, ukoliko bude izabran, morati da obelodani koliko bi stvarno koštalo da podigne zid na granici prema Meksiku. Tramp tvrdi da bi troškovi dostigli 12 milijardi dolara, dok stručnjaci navode da je cifra bliža 40 milijardi dolara. Tramp kaže da će zid platiti Meksiko, ali većina analitičara u to ne veruje.

Ukoliko za predsednika bude izabrana Hilari Klinton, i ona će morati da objasni svoje inicijative, ističe Vilijam Galston.

“Ona govori o programima za decu i porodicu. Govorila je o velikom programu u oblasti infrastrukture i o sveobuhvatnoj reformi sistema imigracije. Sve su to pitanja za koja će je američki narod smatrati odgovornom.”

Međutim, kako finansirati sve te programe? Za odgovor smo se obratili Maji Mekginias, predsednici nestranačkog Komiteta za održivi federalni budžet.

“Donald Tramp, na primer, nije obećao da će popraviti nedostatke socijalnih programa … zdrastvene zaštite i socijalnog osiguranja. Hilari Klinton je obećala da neće podizati porez za porodice čiji su prihodi manji od 250,000 dolara godišnje Sve to lepo zvuči, ali da bi se sprovelo neće biti dovoljan samo veći porez na bogate,” navodi Mekginis.

Ona kaže da će sledeći predsednik takođe morati da posveti pažnju usporenoj ekonomiji i tržištu rada, koje bez obzira na postignute rezultate, i dalje izaziva nesigurnost kod mnogih Amerikanaca.

I pored plata koje stagniraju, kao i sve veće imovinske nejednakosti u društvu, možda najveći izazov predstavlja budžetski deficit koji je na putu da dostigne 20,000 miljardi dolara do kraja godine.

“Hilari Klinton će zadržati status quo. Donald Tramp bi pogoršao situaciju. Ako bi davali ocene, Hilari je u znatnoj prednosti, ali nijedno od njih dvoje ne nudi pravi plan. Stoga ne zaslužuju ni prelaznu ocenu,” ukazuje Mekginias.

Prema podacima Komiteta za održivi budžet, plan koji nudi Tramp dodati povećao bi deficit za 5,000 milijardi, dok plan koji nudi Klinton povećava deficit za 200 milijardi dolara. Njihovi planovi ne nude smanjenje deficita.

Po završetku izborne sezone, opterećene skandalima i tvrdnjama Trampa o montiranim izborima, biračko nepoverenje i pat pozicija u Kongresu moglo bi da postane najteža smetnja u radu narednog predsednika SAD.

XS
SM
MD
LG