Linkovi

Da li Rusija ugrožava EU integracije Srbije?

  • Jela Defrančeski

Skupština Srbije, 1. septembar 2016.

Skupština Srbije, 1. septembar 2016.

Nekoherentni međunarodni identitet Srbije i njeno destruktivno nasleđe iz balkanskih sukoba 1990-tih glavne su prepreke njenoj težnji ka članstvu u Evropskoj Uniji, tvrde brojni analitičari. Mnogi smatraju da je Rusija svojom agresivnom propagandom, diplomatskom i ekonomskom politikom dodatno uspela da poremeti proces evropskih integracija Srbije, koja se smatra ključnom za održavanje stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana.

Ugledni balkanolog Džejms Huper kaže da Srbija, koja se nalazi u procepu pokušava da lavira između Rusije i Zapada pridržavajući se nesvrstane politike bivše Jugoslavije. Međutim, po njemu taj koncept je prevaziđen:

”Vratili su se na staru Titovu ideju, nesvrstanu politiku Jugoslavije i rešili da je primene na Srbiju, koja se navodno nalazi između Istoka i Zapada. Mislim da je reč o konfuziji i odsustvu svežeg razmišljanja o spoljnopolitičkim prioritetima u današnjem globalizovanom i uzajamno zavisnom svetu. Umesto vizije za ostvarenje prosperitetne i bezbedne demokratske zemlje, Beograd se opredelio za spoljnu politiku iz prošlog veka.”

Daniel Server analitičar Univerziteta Džons Hopkins tvrdi da Beograd pogrešno veruje da ‘nesvrstanost’ Srbiji obezbeđuje veći uticaj i status u svetu stvarajući iluziju da je Srbija ravnopravni partner Rusije i dodaje:

"Pitao sam nedavno jednog srpskog lidera zašto se Srbija sve više priklanja Kremlju? Po njemu, Srbiji je potreban 'topao ruski zagrljaj.' Mislim da greši. Pomalo je čudno da neko danas prihvati status marionete jedne regionalne sile, koja je izvršila agresiju na Ukrajinu, navukla sankcije na sebe i jedino uspela da za saveznike pridobije marginalne satelite, kao što su Abhazija, Pridnjestrovlje i Južna Osetija.“

Prema Serveru, za Srbiju je mnogo prirodnije da uđe u zajednicu evropskih demokratija, što bi joj obezbedilo ne samo jači međunarodni položaj već i prijateljstvo velikog broja demokratskih partnera.

Huper se slaže ali i upozorava da ne prolazi neprimećeno naglašena naklonost Srbije Rusiji, koja svojim koracima na granicama Evrope antagonizuje Zapad:

“Zapad je već odustao od ubrzanog prijema Srbije u Evropsku uniju .jer su proevropske parole uz antizapadnu praksu - neodrživa politika,“ ističe Huper.

Pritisak i uticaj Moskve na Srbiju bio bi mnogo manji da je obavljena dugo najavljivana sinteza ekonomskih reformi i napretka na planu vladavine zakona i političke transparentnosti, tvrdi Jelena Milić, izvršna direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu.

To je moglo da učvrsti demokratske procese, stabilizuje ekonomiju i pospeši integraciju Srbije u evroatlantske institucije, kaže Milić, mada priznaje da taj posao nije lak.

“I zemlje sa mnogo jačim institucijama i sa mnogo dužom demokratskom praksom i sa manjim nasležom nedavno počinjenih ratnih zločina, bi teško izdržala test demkratije u situaciju u kojoj skoro uopšte nema opoziciju. Nažalost, pre neki dan je i Bojan Pajtić aktuelni predsednik Demokratske stranke, koji je skupio hrabrosti da iskorači da kaže da bi za Srbiju bilo dobro u spoljnopolitičkom, ne samo bezbednosnom smislu bilo dobro da se pridruži NATO-u., izgubio unutarstranačke izbore. Tako da mi sada od struktuirane opozicije imamo svega par poslanika raštrkanih u tri-četiri parlamentarne grupe. To je takođe opasno.”

I civilno društvo koje daje čvrstinu i dubinu demokratiji je još u razvoju, slična je situacija I sa medijima, kaže direktorka uglednog centra za evroatlantska istraživanja, često citiran u radovima poznavaoca prilika u regionu Zapadnog Balkana.

“Mi pričamo o stanju medija u Srbiji. To je pomalo izveštačena tema, mi moramo da istovremeno otvorimo pitanje kolika je medijska pismenost u Srbiji. Koliko kod nas tiraž imaju mediji koji ne pišu o razvodu ili o Engleskinjama u Španiji, nego pišu o ozbiljnim političkim medijima. To su mediji koji nemaju nijedan citat i nijedan referentan izvor. Isti ti autori se vraćaju na privatne komercijalne teležvizije koje imaju najveću gledanost, tako da ti vladini i pro-putinovski mediji dominiraju u formiranju javnog mnjenja sada u Srbiji. I to predstavlja opasnost.“

Huper i Server se slažu da su izazovi sa kojima je Srbija suočena složeni, kao što kaže Milić. Međutim, oni takođe ističu da postojeća borba nezavisnih novinara za medijske slobode i aktivista za jačanje civilnog društva jeste dokaz da potencijali za jačanje demokratskih procesa u Srbiji nisu mali.

XS
SM
MD
LG