Linkovi

Ruska kampanja širenja dezinformacija bez presedana

  • Sindi Sejn

Učesnici pretresa na Kapitol Hilu nazvali su rusku medijsku kampanju - operacijom u kojoj se “informacije koriste kao oružje”.

Zapadni lideri, među kojima je i državni sekretar Džon Keri, izražavaju zabrinutost zbog širenja dezinformacija od strane Moskve bez presedana, uglavnom upućene javnosti mnogih evropskih zemalja, kao i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Tim pozivima se pridružio i američki Kongres.

Učesnici jučerašnjeg pretresa na Kapitol Hilu nazvali su rusku medijsku kampanju - operacijom u kojoj se “informacije koriste kao oružje”

Glavni cilj ruskih dezinformacija je skretanje pažnje sa onog što se dešava u Ukrajini i onoga što se prethodno dešavalo na Krimu.

To je poruka Elizabet Vol, bivše voditeljka TV programa “Rusija danas”, koja je prošle godine demonstrativno podnela ostavku tokom emisije uživo.

“Iza smišljeno konfuznih reči je činjenica da je Rusija izvršila invaziju suverene zemlje i da je o tome lagala”, kaže Vol.

Predsednik Rusije Vladimir Putin odbacuje tvrdnju da laže. On za obaranje malezijskog putničkog aviona u Ukrajini i nastavak sukoba krivi mešanja SAD i NATO-a. Prema procenama, Putin troši oko 600 miliona dolara na konsolidaciju sopstvene vlasti, kao i na podsticanje podela u drugim zemljama, tvrdi Ed Rojs, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa.

“Ovakva ruska propaganda potencijalno bi mogla da destabilizuje članice NATO-a, mogla bi da utiče na naše bezbednosne obaveze naročito u odnosu na Baltičke zemlje”, ističe Rojs:

Sa stanovišta Rusije, propagandna kampanja da se iskrivi slika o situaciji u Ukrajini ima smisla, kaže Piter Pomerancev, viši saradnik instituta Legatum.

“NATO je nepobediv na vojnom polju. Zapad ima mnogo jači društveno-politički sistem, koji počiva na demokratiji, u kojoj vladaju otvorenost i kompeticija. Ali, šta ako Rusija uspe da vojno zaobiđe NATO i započne rat a da zvanično nije ispalila nijedan metak? Šta ako tu istu otvorenu demokratiju - njeno otvoreno tržište, otvorenu kulturu i što je najvažnije otvorene medije - iskoristi protiv nas samih?”

Pojedini zakondavci i eksperti su tokom pretresa pozvali SAD da učini više da suzbije rusku propaganda. Heli Dejl je saradnica Fondacije Heritedž:

“SAD pokušavaju da unaprede informativnu strategiju kako bi na ovo odgovorile. Međutim, posle pada Sovjetskog Saveza, odustali smo od utakmice u pridobijanju ruskog naroda i naroda u evropskim susedima Rusije. Bili smo uvereni da smo dobili ideološki rat, i da stoga više ne moramo da se bavimo komuniciranjem kao što smo činili do tada”.

Andre Mendes, vršilac dužnosti generalnog direktora Borda guvernera informativnih medija za inostranstvo, Bi-bi-dži, koja nadgleda i rad Glasa Amerike, kaže da je tokom pomenutog pretresa zanemarena činjenica da je u međuvremenu znatno povećan program na ruskom jeziku.

“Bi-bi-dži deli zabrinutost Kongresnog odbora zbog pojačane ruske propagande, na koju je odgovorio fleksibilnom, inovativnom, agresivnom multimedijskom kampanjom usmerenom prema Rusima i ostalim ruskim govornim područjima u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Evropi i drugim delovima sveta”, navodi Mendes.

Predsedavajući odbora Ed Rojs najavio je da će ponovo predstaviti postojeći nacrt zakona o reformi američkih informativnih programa za inostranstvo. Pri tom, odlazeći direktor Glasa Amerike Djevid Ensor opominje da predviđena reforma ne bi smela da naruši statut Glasa Amerike, koji nalaže objektivno, pravedno i precizno izveštavanje.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG