Linkovi

Džefri Saks:"Nejednakost u svetu nikada nije bila veća"

  • Jela Defrančeski

Džefri Saks, direktor Instituta Zemlja na Univerzitetu Kolumbija

Džefri Saks, direktor Instituta Zemlja na Univerzitetu Kolumbija

Džefri Saks, profesor i ekonomista svetskog glasa zalaže se za takozvani holistički, odnosno celoviti metod u rešavanju najtežih problema današnjice.

Džefri Saks, specijalni savetnik generalnog sekretara UN-a, Ban Ki-Muna za globalni razvoj, objavio je ovih dana knjigu pod naslovom „Vreme održivog razvoja“. Predavanje na ovu temu održao je u sedištu Svetske banke u Vašingtonu.

Saks je svoje predavanje počeo sa objašnjenjem svog holističkog pristupa. Istakao je da problem siromaštva, ekološke degradacije, socijalne i političko-ekonomske nejednakosti treba rešavati istovremeno.

"Prvi problem se odnosi na sadašnju nejednakost bez presedana između onih koji 'imaju' i onih koji 'nemaju," smatra Saks. Po njemu bogati imaju na raspolaganju uticaj i ekonomsku moć bez premca u savremenoj istoriji.

"Sve to otežava formulisanje i sprovođenje politike u cilju smanjivanja nejednakost. U stvari, događa se upravo obrnuto, politika koja se kroji čini nejednakost još težom. Amerika pati od toga, ali ni ostatak sveta nije izuzet,“ kaže Saks.

Podjednako važan problem jeste nedostatak društvene infrastrukture kao mehanizma za zaštitu najsiromašnijih, nastavio je ugledni ekonomista.

„Drugi problem se zove klopka siromaštva, a to je nedostatak socijalne i zdrastvene zaštite kao i obrazovnih institucija koje pomažu siromašnim da održe koliko-toliko normalan život, a njihovoj deci pružaju perspektivu sticanja diplome, a potom posao koji obezbeđuje prihvatljiv životni standard i mogućnost daljeg napredovanja. Bez uklanjanja pomenute klopke, nema rešenja za ekstremno siromaštvo.“

Treći deo Saksovog holističkog pristupa je borba protiv ekološke degradacije izazvane ekstremnom eksploatacijom prirodnih resursa, posle čega slede ozbiljni klimatski i drugi poremećaji:

„Već smo stigli do krajnjih granica iskorišćavanja fizičkih sistema planete Zemlje, posle čega sledi samo katastrofa. Ekolozi su utvrdili da temperature postojano rastu, kao i da bi povećanje temperature od četiri odsto, što je već na pragu, bilo kataklizmično po Zemlju. Oni prognoziraju sve učestalije suše, širenje zaraza, gladi, patogena i štetočina, dok povećanje nivoa mora zbog otapanja polarnog leda izaziva poplave, oluje ogromnih razmera kao i niz drugih pratećih geoloških promena. Hemikalije koje se talože i u vodi i na tlu utiču na nestanak mnogih vrsta biljaka i životinja. Dakle planeta se transformiše na gore,“ naveo je Saks.

On kaže da živimo u „eri čovekove aktivnosti,“ koja se nadovezuje na industrijsku revoluciju u drugoj polovini 18 veka. Industrijska revolucija obuhvata istorijski period u kojem se desila ne samo brza promena u načinu proizvodnje, već i nagli porast životnog standarda i životnog veka, kao i neverovatno brzi porast svetske populacije.

„Na početku nove ere, ukupan broj stanovnika iznosio je između 200.000 i 300.000; 1750. taj je brouj iznosio 800.000; a za manje od sto godina posle toga popeo se na dve milijarde. Danas na planeti ima 7,2 milijardi ljudi. Eksperti predviđaju da bi do 2040. na našoj planeti moglo da živi 9,2 milijarde ljudi,“ rekao je Saks

Taj broj je jednostavno neodrživ sa postojećim prirodnim resursima, zaključio je Saks.

Njegova matrica za spasavanje planete biće podneta na usvajanje Generalnoj Skupštini UN-a u septembru, a zvanično će je predložiti Papa Franja.

XS
SM
MD
LG