Linkovi

SAD pozdravile sporazum u Minsku

  • Al Pesin

Pregovarači u Minsku: Lukašenko,Putin, Merkel, Oland, Porošenko

Pregovarači u Minsku: Lukašenko,Putin, Merkel, Oland, Porošenko

Sporazum iz Minska predviđa prekid vatre od 15. februara i povlačenje svih stranih naoružanih trupa i vojne opreme.

Sporazum o prekidu vatre u borbama izmučenoj istočnoj Ukrajini stupiće na snagu u subotu, a sklopljen je posle 16 sati pregovora u kojima su učestvovali lideri Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke. Zvaničnici, medjutim, priznaju, da brojna pitanja ostaju nerešena I posle sporazuma.

SAD su pozdravile vest o postizanju sporazuma u Ukrajini, ističući da će prvi test sporazuma biti puna primena prekida vatre i povlačenje teškog naoružanja svih uključenih strana – Ukrajine, separatista i Rusije. U saopštenju državnog sekretara Džona Kerija navodi se da su SAD spremne da razmotre postepeno ukidanje sankcija Rusiji ukoliko sporazum iz Minska postignut u septembru prošle godine, kao i ovaj novi dogovor, budu u potpunosti primenjeni.

Bila je to duga i teška noć pregovora a lideri priznaju da mnogi detalji još nisu razrešeni. Medjutim, doći će do prekida vatre, i, u naredne dve nedelje, povlačenja teškog naroužanja i razmene zarobljenika.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da se od pobunjenika, koje Rusija podržava, traži da se povuku do pozicija koje su zauzimali kada je proglašen prethodni prekid vatre, dok Ukrajinci treba da se povuku sa sadašnje linije fronta, čime će se stvoriti široka “tampon” zona.

“Ovo nije bila najbolja noć u mom životu ali je jutro bilo dobro, jer smo uspeli da postignemo važan sporazum.”

Putin dodaje da se sporazumom Ukrajina obavezala da će pružiti ustavne garancije “prava naroda” koji živi u regionima Donjeck i Lugansk.

Nova ukrajinska vlada odavno nudi značajnu autonomiju tim regionima. Medjutim, predsednik Petro Porošenko izjavio je da se u tom smislu neće ići tako daleko kako to žele Rusija i pobunjenici.

Uprkos insistiranju Rusije, nismo pristali na bilo kakav autonomni status. To ćemo postići kroz ustavne reforme, decentralizaciju koja će obuhvatiti celu zemlju. Nismo se dogovorili o “federalizaciji”.

Inicijativa za ovu rundu pregovora potekla je od nemačke kancelarke Angele Merkel I francuskog predsednika Fransoa Olanda, u nastojanju da zaustave ofanzivu pobunjenika i spreče moguću prodaju američkog oružja Ukrajini.

Oland je izjavio da postoji široka saglasnost o političkom rešenju krize u Ukrajini koja traje već skoro godinu dana. Medjutim, on je priznao da svi detalji nisu razradjeni. Angela Merkel je bila još opreznija, navodeći da sporazum daje nade da će se postići rešenje ali da je pred svima još mnogo posla. Ona je ocenila da je postignuti dogovor ipak bolji nego da ništa nije dogovoreno.

Kako se navodi u noćašnjim izveštajima, pregovori su gotovo propali pošto su pobunjenički lideri prvobitno odbili da se odreknu teritorije koju su osvojili proteklih nedelja. Medjutim, Fransoa Oland je izjavio da je predsednik Putin izvršio pritisak na separatističke lidere da prihvate ponudjene uslove.

U Medjunarodnom centru za političke studije u Kijevu, Jaroslav Voitko je izjavio da Ukrajina nije spremna da pobunjenicima da veću teritoriju od one koju su već osvojili, što je samo trećina onoga što žele.

“Ne radi se o još jednom kilometru teritorije. Radi se o principu. Nećemo pristati na bilo kakvo novo oduzimanje naših teritorija, ali u medjuvremenu može da se ostvari odredjeni kompromis u pogledu prekida vatre i obustave neprijateljstava.”

Iz Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose, Endrju Vilson je izjavio za Glas Amerike preko Skajpa da je pretnja unošenja američkog oružja u sukob možda bila odlučujući faktor koji je predsednika Putina doveo za pregovarački sto.

“Bilo da je naoružavanje Ukrajine ispravno ili pogrešno, pretnja slanja oružja je očigledno uticala na ruski način razmišljanja. Rusija želi da sada ‘unovči’ ono što je postigla, pre nego što neizvesnost poraste.”

Borbe su se nastavile i u toku pregovora, a verovatno će se nastaviti do subote. Medjutim, iscrpljeni stanovnici regiona sada bar imaju nadu da će doći do predaha u krvoproliću, a možda i do dugoročnog sporazuma.

Predsednik Obama je rekao da će sačekati ishod sastanka u Minsku pre nego što bude odlučio da li da uputi američku vojnu pomoć Ukrajini, kako bi se zaustavila pobuna.

Primjenu sporazuma nadzirat će Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju .

U Minsku su, kako je rekao ruski predsjednik Vladimir Putin, usvojena dva dokumenta. Kontakt grupa je potpisala jedan dokument, koji je, kako je rekao ruski predsjednik, paket mjera čiji je cilj primjena sporazuma iz Minska. Drugi dokument nije potrebno da bude potpisan i riječ je o izjavi ruskog, ukrajinskog i francuskog predsjednika i njemačke kancelarke o njihovoj podršci tom procesu.

MMF odobrio novi paket pomoći Ukrajini

Međunarodni monetarni fond je pristao na novi paket pomoći za Ukrajinu vredan 17,5 milijardi dolara, koji bi trebalo da pomogne u stabilizaciji finansijske situacije u toj zemlji. Četvorogodišnji aranžman mogao bi da obuhvati i do 40 milijardi dolara pomoći, kada se računaju i sredstva od drugih zajmodavaca, izjavila je izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard. Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio je da će vlada sprovesti neophodne reforme, uključujući i smanjenje javne potrošnje. Ukoliko reforme budu uspešne i ukoliko se konflikt okonča, dodao je Jacenjuk, onda će ukrajinska ekonomija sledeće godine ostvariti rast.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG