Linkovi

Stiven Majer: Beograd bi trebalo da ima jedinstven stav o Kosovu ukoliko ne želi da mu se nametne rešenje konačnog statusa pokrajine


“Beograd bi trebalo da ima jedinstven stav o Kosovu i Metohiji, ukoliko ne želi da mu se nametne rešenje konačnog statusa te pokrajine” ukazao je, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, profesor političkih nauka na vašiongtonskom Nacionalnom univerzitetu za pitanje odbrane, Stiven Majer.

Stiven Majer: Najvažniji korak koji bi vlada Srbije mogla da preduzme je da Beograd govori jedinstvenim glasom, da ima jedinstven stav, strateški i delotvoran plan, kuda želi da ide i šta da postigne na Kosovu i Metohiji. Ukoliko se to ne desi, postoji mogućnost da se Srbiji nametne rešenje spolja, koje ona ne želi. Pored toga, zvanični Beograd bi morao da angažuje medjunarodne organizacije, vladine i nevladine, posebno u Evropi, i da prikupi i analizira njihove stavove i procene, kako bi došao do zaključka kakvo bi rešenje bilo najprihvatljivije i najpravičnije i za Srbe i za Albance.

Glas Amerike: Da li sadašnja politička i bezbednosna situacije omogućuje povratak izbeglica i sprovodjenje decentralizacije na Kosovu?

Stiven Majer: To su dva pitanja koja se nadovezuju. Mislim da bi bilo veoma opasno da se u ovom momentu vrati veliki broj srpskih izbleglica na Kosovo i Metohiju, pošto medjunarodna zajednica ne može da garantuje njihovu bezbednost, što nije mogla ni sa manjim brojem povratnika, kao što su pokazali martovski dogadjaji prošle godine. U svetlu veoma teške ekonomske situacije na Kosovu, ne bi bilo dovoljno mogućnosti, niti radnih mesta za povratnike, što bi još više zapalilo i onako napetu situaciju u toj pokrajini. Politički bi takodje bilo teško da se povratnicima omogući puna participacija ili uticaj u albanskim institucijama na Kosovu, koje za to nisu spremne. Sto se tiče decentralizacije, nisam siguran da bi to bio odgovor na problem srpske zajednice u toj pokrajini jer bi ona bila izolovana i konstantno gušena.

Glas Amerike: Da li bi rezolucija UN 1244 mogla da posluži svim stranama da krenu pravičnom i stabilnom rešenju konačnog statusa Kosova i Metohije?

Stiven Majer: Ta rezolucija je mogla da posluži kao osnov za dalje pregovore. Medjutim, stvari su se u medjuvremenu do te mere promenile da više niko ne uzima tu rezoluciju ozbiljno, pa ni medjunarodna zajednica. Ta rezolucija je usvojena tokom oružanih sukoba 1999, tako da sada u mirnodopskom periodu ona ne bi mogla da posluži kao putokaz. Institucije i aktivnosti na terenu su otišle dalje. Glavni razlog je dosadašnja aktivnost medjunarodne zajednice, koja nije pripremila teren niti je razvila strategiju primene rezolucije 1244, već se jednostavno kretala od jedne krizne situacije do druge.

Glas Amerike: Da li je osnovana bojazan da bi nezavisnost Kosova mogla da izazove secesionistčke pokrete u drugim delovima sveta?

Stiven Majer: Imate ljude koji u to veruju, ali mislim da oni sami sebe obmanjuju, jer secesionističkim pokretima širom sveta nije potreban kosovski model. Oni će sami razraditi svoje modele i planove kako da se otcepe. Ako pogledate proces dezintegracije Sovjetskog Saveza, ti pokreti nisu imali kosovski model u svojim nastojanjima ka nezavisnosti. To su obično teze koje se iznose jer odgovorni ne žele da se svesrdno angažuju na pravičnom razrešenju tako teškog i složenog pitanja, kao što je kosovsko.

XS
SM
MD
LG