Ruski predsednik Vladimir Putin izazvao je političku debatu i čudjenje ove nedelje kada je nagovestio da bi mogao da razmotri da se kandiduje za treći mandat. Takva mogućnost nije dozvoljena ruskim Ustavom, ali je Putin ukazao da Ustav ne zabranjuje treći termin u nekom kasnijem trenutku. Opširnije od dopisnika Glasa Amerike iz Moskve, Lise Mekadams.
Na marginama ovonedeljnog sajma trgovine u Hanoveru, ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je mogućnost promene ruskog Ustava kako bi ostao na vlasti – što je sredstvo kome su pribegavale njegove autoritarne kolege poput predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka. Putin je rekao da mu Ustav, medjutim, ne zabranjuje da se u nekom kasnijem trenutku kandiduje po treći put, ali je naglasio da nije siguran da bi to želeo.
Takvi komentari su karakteristični za Putina – teško ih je dešifrovati. Medjutim, vodeći ruski politički analitičar Maša Lipman iz Karnegi Centra u Moskvi kaže da za nju to znači samo jednu stvar – da elita iz Kremlja smišlja načine da zadrži kontrolu u zemlji kada Putinu istekne mandat 2008. godine.
«Imamo situaciju u kojoj su vlast i imovina veoma isprepletani, tako da je transfer moći povezan sa značajnom preraspodelom imovine. Isto tako, neki mogu da očekuju da će završiti u zatvoru i suočiti se sa ozbiljnim problemima ako izgube vlast. Zato je ulog veoma visok. A sada, čak tri godine pre sledećih predsedničkih izbora, izgleda da elita u Kremlju ne razmišlja ni o čemu drugom osim o 2008-oj.»
Maša Lipman kaže da ta zabrinutost političkog vrha proizvodi brojne spekulacije o tome da ruske vlasti tragaju za načinom da predsednik Putin ostane na položaju i posle te godine. Nezavisni politički analitičar Olga Krištanovskaja kaže da bi Kremlj mogao da zadrži Putina na vlasti tako što će ga postaviti za premijera. U tom slučaju bi, prema njenim rečima, Ustav mogao da se promeni da bi se stvorila parlamentarna republika u kojoj bi predsednikova funkcija bila pretežno ceremonijalna.
Krištanovskaja kaže da je takva varijanta sigurno veoma primamljiva za elitu u Kremlju, uznemirenu zbog nedavnih izbornih prevrata u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, gde su lideri koji su godinama vladali u sovjetskom stilu zbačeni s vlasti. Ona kaže da bi parlamentarna republika ukinula potrebu za redovnim izborima na svake četiri godine, što je sada postalo veliko opterećenje za lidere svih bivših sovjetskih republika.
Maša Lipman se slaže da je sve moguće, ali ponavlja da bi zadržavanje Putina na položaju moglo da ima kontra-efekat, čak i ako se uzme u obzir njegova dugogodišnja popularnost medju Rusima.
«Čak i ako Putin nadje načina da ostane na vlasti, njegov legitimitet bi bio umanjen. Jedna je stvar biti izabran glasovima naroda na izborima koji možda nisu bili najpošteniji na svetu, ali su bili okej. Druga je stvar ostati na vlasti dok u Ustavu stoji crno na belo da to ne možeš da uradiš»
Lipman kaže da je još jedan veliki problem sa kojim se suočava ruska elita pre sledećeg izbornog ciklusa borba za prevlast koja se trenutno odvija izmedju dva glavna klana u Kremlju. Ako bilo koji klan prevlada, kaže ona, biće mnogo političkih i finansijskih gubitaka. Ali ako je predsednik Putin išta naučio u toku svoje karijere u KGB-u i agenciji koja je proistekla iz njega- FSB-u, to je da ljude uvek treba ostaviti u neizvesnosti u pogledu toga šta namerava.