Kandidat koga je predsednik Buš imenovao na položaj prvog direktora američke Agencije za nacionalnu bezbednost, rekao je da će raditi na poboljšanju saradnje obaveštajnih agencija - da bi se predupredio neki novi teroristički napad na tlu Sjedinjenih Država. Sa Kapitol Hila se javila novinarka Glasa Amerike Debora Tejt.
Džon Negroponte obećava da će da poveže prikupljanje i razmenu obaveštajnih podataka, ukoliko Senat potvrdi njegovo imenovanje na novoustanovljeni položaj. On je juče nastupio na pretresu pred senatskim Odborom za obaveštajnu delatnost.
“Moj posao, ukoliko budem postavljen, biće da obezbedim da ova zajednica dejstvuje kao jedan ujedinjen, jedinstven i isplativ poduhvat, koji će mi omogućavati da na regularnoj osnovi snabdevam predsednika, njegov kabinet, oružane snage i Kongres - najboljim mogućim obaveštajnim produktima, i to i dnevnim i strateškim.”
Kongres je uspostavio položaj direktora Agencije za nacionalnu bezbednost, koja će usaglašavati rad 15 obaveštajnih službi u okviru šire reforme ukupne obaveštajne delatnosti, čime bi trebalo da se predupredi još neki teroristički napad poput onih koji su se dogodili 11. septembra. Negroponte je nominovan na taj položaj posle duge diplomatske karijere, u kojoj je proteklih devet meseci proveo na mestu ambasadora u Iraku. Pre službovanja u Bagdadu, on je bio ambasador Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama, a imao je ambasadorski položaj i u Hondurasu, Meksiku i na Filipinima. Predsednik senatskog Odbora, Pat Roberts, republikanac iz Kanzasa, rekao je da je Negrponte dobro pripremljen za novu dužnost.
“On je tokom cele karijere radio na obaveštajnim pitanjima i problemima nacionalne bezbednosti i rekao bih da u tom pogledu donosi na ovaj položaj veliko iskustvo. A najvažnije je to što se pokazao kao izuzetan organizator i lider. Potpuno odgovara zahtevima ovog radnog mesta i radujem se što će da bude potvrđen.”
Demokratski senatori su međutim tražili da im Negroponte objasni svoje delovanje u Hondurasu, od 1981. do 85, kada je prema tvrdnjama organizacija za ljudska prava znao za kršenja ljudskih prava i odrede smrti - koje je delimično obučila Centralna obaveštajna agencija. Negroponte je objasnio da nije verovao da odredi smrti dejstvuju u Hondurasu, dodavši da je situacija u toj zemlji u to vreme bila bolja nego u ostalim zemljama regiona. U svakom slučaju, očekuje se da će Negroponteovo imenovanje da bude potvrđeno. Drugi, još kontroverzniji kandidat čiju nominaciju razmatra Senat, jeste Džon Bolton, koji je nominovan za položaj ambasadora Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama.
Senatski Odbor za odnose sa inostranstvom je juče saslušao svedočenje bivšeg zvaničnika Državnog sekretarijata, koji je potvrdio da je Bolton sugerisao da se otpusti jedan analitičar Stejt dipartmenta - koji se nije saglasio sa Botonovom tvrdnjom da Kuba raspolaže zabranjenim oružjem. Karl Ford, koji se predstavio kao konzervativni republikanac i pristalica predsednika Buša, rekao je da Boltonovo ponašanje pokreće pitanje njegove prikladnosti za obavljanje odgovornijih dužnosti. Takve optužbe onespokojavaju jedan broj demokrata, isto kao i njegovo otvoreno kritikovanje Ujedinjenih nacija, za koje je rekao da su neefikasne i korumpirane, a među njima je i senator iz Delavera, Džon Bajden.
MALE-VOICE: “Ovo imenovanje, uveren sam, nije u interesu Sjedinjenih Država. Uveren sam da je to imenovanje štetno za naše nacionalne interese.”
Međutim, republikanski kopredsednik ovog odbora, Ričard Lugar, rekao je da pomenuti incident sa analitičarom iz Državnog sekretarijata ne bi trebalo da baci senku na ukupnu Boltonovu podobnost za posao ambasadora Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama. Iako se očekuje da će većina demokratskih senatora da se usprotivi Boltonovom imenovanju, veruje se da će Senat, zahvaljujući republikanskoj većini, da ga potvrdi.