Put u Srbiju prevazišao je Dejmonova očekivanja. On kaže “Neprocenjiva je vrednost ljudi sa kojima smo bili u kontaktu, znanje koje smo stekli i razumevanje. Uz to, jugoslovenska kriza je u senci Iraka, te je suočavanje sa tako značajnim pitanjima te (srpske) nacije doprinelo da shvatimo njihov značaj, iako to mediji više ne prate”.
Stiven Laro (Stephen Lareau) je zapazio: “Lako je gledati uopšteno na celu grupu naroda kada čak ne možete da pokažete na globusu njihovu domovinu. Iskustva kao ovaj put otvaraju oči za činjenicu koja važi za celo čovečanstvo: Ima “dobrih” i “loših” ljudi u svakom društvu i kulturi i uglavnom je većina “dobra”.”
Loren Smit misli da su studenti kao grupa bili dobro pripremljeni, te nije bilo velikih iznanadjenja. Profesor Matić “nas je pripremio veoma dobro za različite poglede sa kojima ćemo se susresti. Mislim da su nam susreti sa zvaničnim funkcionerima i predstavnicima nevladinih organizacija pružili interesantan pregled proteklih dogadjaja i izgleda za budućnost.”
Ona kaze: “Grupe studenata kao ‘National Scholars’ su izuzetan način da se izgrade veze dva društva, posebno zato što će angažujuci mlade, sledeću generaciju lidera, da obezbedi ostvarivanje daljeg napretka u medjusobnom razumevanju i uvažavanju razlika.”
Američki ambassador u Srbiji Majkl Polt, koji je primio grupu, podvukao je značaj ovakvih programa i direktne komunikacije mladih i pohvalio inicijativu “National Scholars” i studente koji su došli dobro pripremljeni, i sa jako dobrim pitanjima za njega.
Stiven je bio veoma zadovoljan programom i primetio je: “Nisam očekivao da ćemo kao stranci, naročito Amerikanci, imati skoro neograničen pristup visokim funkcionerima.
Sastanci u Ministarstvu inostranih poslova bili su posebno interesantni jer smo sreli neke od najvisih funkcionera u celom resoru.” On takodje zapaža razlike političkih stavova u skoro svim susretima koje je grupa imala.