Pre susreta sa potpredsednikom Ričardom Čejnijem u Beloj kući, premijer Srbije Vojislav Koštunica održao je izlaganje u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, detaljnije obrazloživši poziciju Beograda prema konačnom statusu Kosova. Posle izlaganja premijer Srbije je odgovorao na pitanja iz publike.
Upitan na kakav je odjek kod sagovornika u Vašingtonu, a pre svega državnog sekretara Kondolize Rajs, naišao stav Beograda da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva, a široka autonomija najpravednije i najbolje rešenje, premijer Koštunica odgovorio je da je za njega važno što su argumenti Srbije sa pažnjom saslušani, kao što je to bio slučaj i u toku njegovih nedavnih poseta evropskim prestonicama.
«Pojavila se odredjena svest o kompleksnosti kosovskog pitanja. Za nas je to korak napred, za nas je značajno da ljudi postanu svesni činjenice da je kosovski problem mnogo komplikovaniji, da posledice mogu biti veoma ozbiljne, i da je potrebno pažljivo tražiti rešenje. Ako je problem kompleksan on iziskuje složeno a ne jednostavno rešenje, i za istim treba tragati koliko god je to potrebno. Ovih meseci čuli smo mišljenja da je kosovsko pitanje moguće rešiti do sredine ili kraja ove godine. Mi smatramo, i u izvesnom smislu mislim da smo uverili naše partnere u Evropi, da vremensko ograničenje ne bi trebalo da nas omete u traženju stabilnog i trajnog rešenja i to je utisak koji nosim sa interesantnih i važnih razgovora sa američkim državnim sekretarom» istakao je premijer Srbije.
On je ponovio da Beograd smatra da bi davanje nezavisnosti Kosovu bilo suprotno medjunarodnom pravu, demokratskim normama i evropskoj težnji ka integracijama. No, zamoljen da protumači stavove Vašingtona koji ne isključuje nezavisnost kao konačno rešenje, Koštunica je podsetio da će odluka o Kosovu biti rezultat razmene mišljenja više zemalja, i dodao da su članice Kontakt grupe sve više svesne složenosti situacije i mogućeg reagovanja Beograda na nametnuto rešenje.
Govoreći o opasnom presedanu koji bi bio postavljen eventualnom nezavisnošću Kosova, premijer Srbije je ukazao da su se, odmah posle referenduma u Crnoj Gori, čuli glasovi i u drugim evropskim zemljama koji se pozivaju na taj primer.
Publiku u Vašingtonu takodje je zanimalo u čemu se sastoji fleksibilnost i kompromis u predlogu Beograda, s obzirom na izričiti zahtev albanske većine za nezavisnošću. Koštunica je odgovorio da najšira moguća autonomija predstavlja rešenje u sredini -- izmedju stanja pre 1999. godine, na koje nema povratka, i nezavisnosti Kosova kao drugog ekstremnog predloga. Premijer Srbije posebno je naglasio da srpsko-albanske odnose ne treba posmatrati samo u kontekstu proteklih 10 ili 15 godina, već da je njihova istorija mnogo duža i veoma složena. Na pitanje kako vlada Srbije misli da može da integriše dva miliona Albanaca, Koštunica je rekao:
«Mi smo predložili najvišu moguću autonomiju, potpunu autonomiju kada je reč o pravosudju, mogućnosti uspostavljanja odnosa Kosova sa medjunarodnim finansijskim institucijama, reigonalnim organizacijama i tako dalje. To je najviša moguća autonomija. Mi ne živimo samo u sadašnjosti nego razmišljamo i o budućnosti. Ako donesemo pogrešnu ili ekstremnu odluku, ona će biti neopoziva. Ako damo šansu kompromisu, videćemo da li možemo da živimo zajedno. Ja ne polazim od toga da Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno.» zaključio je premijer Srbije.