Zbog opasnosti koje ratom razorene, i druge države u tranziciji u kojima postoje problemi poštovanja vladavine zakone, predstavljaju za bezbjednost svijeta uopšte, administracija predsjednika Buša je u avgustu prošle godine otvorila novu agenciju koja za koordinira projekte stabilizacije i rekonstrukcije. Na èelu kancelarije, za èiji je budžet u 2006. predsjednik Buš zatražio 124 milijarde dolara, nalazi se ambasador Karlos Paskual, bivši amerièki diplomata u Ukrajini i glavni koordinator amerièke vlade za pomoæ istoènoj Evropi i evroaziji.
Novi pomoænik amerièkog državnog sekretara za politièka pitanja, bivši ambasador SAD u NATO-u savezu, Nikolas Berns, je rekao kako je misija nove agencije amerièke vlade povezivanje vladinih institucija i premošæavanje jaza izmedju vlade i nevladinih organizacija. Gdje god da smo vojno prisutni danas u svijetu, bilo da je to Bosna, Kosovo, Makedonija, Afghanistan, ili Irak, moramo efikasno saradjivati sa nevladinim organizacijama koje djeluju na post-konfliktnim terenenima. Suoèæavanje sa izazovom rekonstrukcije i stabilizacije poslijeratnih podruèja danas je jedan od prioriteta amerièke spoljene politike. Nikolas Berns je rekao da je meðunarodna zajednica baš na Balkanu, u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji nauèila da se diplomatija mora kombinovati sa prijetnjom vojnom silom, ili konkretnom upotrebom te sile.
Ambasador Karlos Paskual za naš program kaže da su lekcije nauèene na Balkanu korisne za stabilizaciju i rekonstrukciju Iraka:
“Ima lekcija s Balkana od kojih smo svi mi, i ja lièno, imali velike koristi, i to ne samo u Iraku. Jedna od najvažnijih je koliko je važno ustanoviti vladavinu zakona; nauèili smo da ako to niste u stanju - kriminal poèinje da vlada i automatski je mnogo teže oporaviti ekonomiju, a onda ljudi gube vjeru u tu državu. Dakle, upravo na Balkanu smo nauèili koliko je važno goniti - ne samo ratne zloèince - nego i druge kriminalce i zaustaviti ih, Drugo, nauèili smo da je ekonomska obnova usko vezana sa procesom pomirenja; stvari koje smo èinili u Bosni, primjera radi - podrška lokalnom razvoju, lokalnoj zajednici da uspostavi institucije od ogromne su važnosti, jer ako male lokalne zajednice osjete da ima odredjenu odgovornost i moæ, onda narod poèinje da vjeruje u pravnu državu, i važnost sopstvenog uticaja u toj državi. Sve te i mnoge druge lekcije sada pokušavamo iskoristiti u Iraku, kaže ambasador Paskval.
Govoreæi o resursima za Balkan, a imajuæi u vidu prioritet koji Bušova administracija daje Iraku i Avganistanu ambasador Paskual kaže.
“Mogu vam reæi da Sjedinjene Države i dalje tro[e yna;ajna sredstava za pomoæ zemljama u tranziciji; i tokom mog ranijeg mandata – kada sam bio koordinator za istoènu Evropu i Rusiju - jedan od najviših prioriteta bili su fondovi za pomoæ balkanskim zemljama. I dalje s amerièkim Kongresom radimo na tome da se osiguraju sredstva. Posebno za BIH, za njen težak proces tranzicije i za Kosovo, kako bi mu pomogli da ostvari standarde koji æe konaèno narodu Kosova omoguæiti da odluèi o svojoj buduænosti.
Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a u Liberiji, bivši predstavnik Svjetske organizacije u Slavoniji i potom, u Bosni i hercegovini, Žak Klajn, za Glas Amerike, kaže da sve postkonfliktne države i regione karakterišu odreðene sliènosti:
“Ono što imamo u svim tim državama je nešto što ja zove koalicija nevoljnih. To su ratni profiteri i oni koji siju etnièku i vjersku mržnju. Njih æe uvijek biti, ali veæinu èine ljudi koji žele dostojanstven život za sebe i svoju djecu, koji žele posao, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Ti ljudi vide kako je Evropa prosperitetna i žele da doðu do tog prosperiteta. Vremenom, izolovaæemo sve negativne elemente na svim stranama. Balkanska izreka kaže da æe se desiti ako svak vodi raèuna o svom psu. Karavani æe prolaziti, bez obzira što psi budu lajali na njih. A balkanski karavan putuje u Evropu”, kaže Žak Klajn.
Pod njegovim nadzorom u Liberiji, trenutno djeluje mirovni kontigent iz Bosne i Hercegovine i nekoliko oficira i Srbije i Crne Gore i Hrvatske. Klajn kaže da su se odlièno proveli prošle godine u maju, kada su mirovnjaci sa Balkana priredili zabavu povodom roðendana Josipa Broza.