LUELIN KING:Predsednik Buš se zalaže za svoj konzervativni program i konzervativna imenovanja, što je prirodno, ali taj kurs izaziva veliku neizvesnost u Evropi, koja ima tradiconalno konsultativan i diplomatski pristup rešavanju problema. Stoga ta imenovanja izgledaju Evropljanima netaktièna i izazivaèka. Realno gledajuæi, amerièki ambasador u UN ne formuliše politiku, veæ je jednostavno sprovodi u delo. Stoga nije od presudne važnosti ko je imenovan na taj položaj. Medjutim, pitanje imenovanja Pola Vulfovica za predsednika Svetske banke je sasvim druga stvar. On je briljantna, ali veoma konzervativna liènost. Lièno sam proveo dosta vemena sa Vulfovicem, kao novinar, pa i prijatelj, i mislim da æe on dobro obaviti taj posao. Ali, on se ne konsultuje, ne diskutuje i ne èuje primedbe; dakle èovek je sa kojim se teško saradjuje. U sluèaju Vulfovica i Boltona nije reè o dobrom ili lošem imenovanju, veæ o utisku da su ta imenovanja nametnuta. Uz to je Vulfovic optereæen svojom ”iraèkom prošlošèu“ kao arhitekta invazije na Irak, sa èime se veæina Evropljana nije slagala. Vulfovic je veæ sada, na samom poèetku, suoèen sa velikom rezervisanošæu Evropljana, koja je uglavnom opravdana.
GLAS AMERIKE:U kom pravcu se kreæu odnosi SAD i Evrope u svetlu kontroverznih pitanja, poput Iraka, Irana i Bliskog istoka?
LUELIN KING:U konzervativnim amerièkim krugovima postoji tendencija da se Evropa postojano omalovažava: da nema dovoljno oružja, da nema zadovoljavajuæi odbrambeni kapacitet, da je njeno socijalno osiguranje preskupo. To deluje smešno, kada uzmete u obzir da je naše socijalno osiguranje pred bankrotstvom... U stvari, ni jedan medjunarodni program predsednika Buša nije ostvarljiv bez Evropljana, ako imate na umu da je glavni cilj Bušove administracije globalno širenje demokratije. Buduænost, kako mi to èesto kažemo, zapadne civilizacije, odnosno demokratije, ukljuèuje SAD i Evropu i možda nekoliko drugih demokratskih zemalja sveta. Evropa je kolevka demokratije u teoriji i praksi. Stoga je predsedniku Bušu nemoguæe da sprovede svoju politiku širenja demokratije ako je u raskoraku sa Evropom.
GLAS AMERIKE:U svetlu samita u Parizu kome su prisustvovali predsednik Rusije, Vladimir Putin, predsednik Francuske Žak Širak, nemaèki kancelar Gerhard Šreder i španski premijer Sapatero, da li je na pomolu uspostavljanje tešnjih veza Evropske unije i Rusije i šta bi to znaèilo za buduæe odnose izmedju Evropske unije i SAD?
LUELIN KING:Ovaj samit nije dobar znak za odnose izmedju EU i SAD. Evropska unija se približava Rusiji, ali ne iz ideoloških razloga ili nezadovoljstva Vašingtonom, veæ zbog toga što Evropa sve više zavisi od ruske energije - gasa i nafte... Onog momenta kada zavisnost Evrope od ruske nafte postane presudno važna, odnosi sa Rusijom æe postati važniji od odnosa sa SAD.
GLAS AMERIKE:Da li æe Vašinigton ostati angažovan na Kosovu, posebno u pregovorima o statusu te pokrajine i da li ona postaje predmet borbe velikih sila za sferu uticaja?
LUELIN KING:SAD æe ostati angažovane i taj region neæe biti predmet sukoba oko sfere uticaja. Bušova Bela kuæa sada uglavnom sama rešava važnija spoljnopolitièka pitanja, a ne Stejt department. Bela kuæa ima svoju listu prioriteta, a Kosovo je nisko na toj listi. Ako nemate kriznu situaciju, nemate ni zainteresovanost Bele kuæe, suprotno situaciji na Bliskom istoku, Iraku i Iranu. SAD se svakako nadaju da æe Evropljani preuzeti vodeæu ulogu u rešavnaju tog problema. Medjutim,Vašington do sada još nije formulisao konaèan stav o kosovskom pitanju.