Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/english/images/water_for_life_english_pb.jpg"> Povodom Svetskog dana vode, UN pokreæu desetogodišnju kampanju 'Voda za život' - 2005-03-21


U utorak, 22. marta, obeležava se Svetski dan vode, dan koji su inicirale Ujedinjene nacije, pod èijim pokroviteljstvom se pokreæe desetogodišnja kampanja pod nazivom ”Voda za život“. Akcija pod tim imenom je zapravo poziv svim agencijama Svetske organizacije da ulože dodatne napore i daju pomoæ za milione ljudi koji nemaju pristup pijaæoj vodi i kvalitetnim sanitarnim uslovima. Organizatori tvrde da je tokom prve decenije posveæene vodi, tokom 80-tih godina, pristup vodi omoguæen za više od milijardu ljudi, a da su dobri sanitarni uslovi obezbeðeni za još 770 miliona. Meðutim, cilj - ”obezbeðenje dovoljne kolièine vode za sve“ udalajva se rastom svetske populacije.

Zemlja je jedinstvena planeta u istraženom delu Univerzuma, buduæi da voda pokriva 70 posto njene površine. Uprkos tome, èinjenièno stanje podseæa na mornarevu izreku ”Voda svuda, a ni kapi za piæe”, pošto je najveæi deo vode na zemlji slan i nepreèišæen.

"Zaista je neobièno da na plavoj planeti, koja je prepuna vode, samo tri posto celokupne kolièine je sveža voda pogodna za piæe", kaže Peterson.

Erik Peterson iz Centar za strateške i meðunarodne studije u Vašingtonu ukazuje na to da od tri procenta sveže vode na Zemlji, veoma mala kolièina nam je svakodnevno dostupna. Najveæi deo sveže vode nalazi se ili u smrznutom stanju, ili je pod zemljom ili u moèvarama. Polovina te kolièine veæ se koristi u zemljoradnji, industriji i gradovima.

Meðutim, jedna šestina èoveèanstva, ili oko milijardu ljudi nema pristup zdravoj vodi, dok dve i po milijarde živi bez osnovnih sanitarnih uslova. Prema statistici UN, direktna posledica toga su dijareja i kolera od koje oboli skoro polovina stavovništva zemalja u razvoju. Po reèima Erika Perersona, kako stanovništvo raste, sve više ljudi æe oboleti.

"Verujemo da æe ovi problemi, ma kako da su strašni, postati još strašniji u buduænosti. Po procenama Ujedinjenih nacija, verujemo da æe do 2025. godine, tri milijarde ljudi biti uskraæeno za èistu vodu, što æe u nekim sluèajevima ugroziti mnoge živote".

Uprkos veoma malim kolièinama raspoložive sveže vode, stružnjaci kažu da je ta kolièina sasim dovoljna za ljudske potrebe. Veæi problem je infrastruktura, taènije fabrike za preradu vode i cevi za vodovod, koje ne postoje u mnogim zemljama.

Klaudija Sadoh iz Svetske banke pravi razliku izmeðu psihološke i ekonomske nestašice:

"To je problem, dakle nisu problem nepostojeæi izvori, veæ to što nema ekonomskih sredstava za njihovo korišæenje. Èetrdeset i pet posto sveta nema dovod vode, niti sanitarne uslove".

Kao rezultat, veliki broj radno sposobnog stanovništva u siromašnim zemljama, umesto da zaraðuje, završi tako što peške nosi vodu sa reka i jezera.

Borba za pristup vodenim izvorima ugrožava razvoj i stabilnost. Tako na primer, Indija i Pakistan traže posredovanje Svetske banke, zato što Indija želi da izgradi branu, za koju Pakistan tvrdi da æe smanjiti kolièinu vode koju dobija iz Kašmira. Iran gradi veliko veštaèko jezero koje bi moglo da utièe na kolièinu vode koju deli sa Irakom. Erik Peterson tvrdi da voda u mnogim zemljama predstavlja pogranièno pitanje:

Dvestašezdeset vodenih bazena širom sveta, dele dve ili više zemalja, èak trinaest dele pet ili više zemalja. Koliko uspešno ove zemlje rešavaju ovo pitanje, odrediæe da li æemo imati nestabilnost ili konflikt ili æemo u buduænosti moæi da definišemo nove naèine saradnje.

Godine 2000. èlanice Ujedinjenih nacija postavile su takozvani ”Milenijumski cilj za razvoj”, pri èemu do 2015. za treæinu treba da se smanji broj ljudi koji nemaju pristup èistoj vodi i sanitarnim uslovima. Meðutim, iz Centra za strateške i meðunarodne studije kažu da ti napori nemaju dovoljnu finansijsku podršku i da æe pored postojeæih 30 milijardi dolara koji se svake godine investiraju u razvoj, biti potrebno još izmeðu 15 do 30 milijardi. Prema mišljenju struènjaka, potražnja za vodom mora da se smanji kako populacija raste.

Suzan Murkot, unženjer sa Tehnološkog instituta u Masaèusetsu, kaže da deo rešenja treba tražiti u novim tehnologijama za poveæanje efikasnosti iskorišæenja vode. Tako na primer, siromašne zemlje mogu da koriste jevtin sistem za solarno uklanjanje soli iz vode ili male vodovode koje sporadièno zalivaju njive, umesto da ih, kao do sada, poplavljuju.

Suzan Murkot je konstruisala filter od deliæa cigli, zarðelih eksera, peska i kamenèiæa koji može da eliminiše arsenik i druge elemente iz vode.

Svetska zdravstvena organizacija saraðuje sa više od dvesta vladinih i nevladinih organizacija, korporacija i univerziteta širom sveta, kako bi promovisala istraživanja za zdrav i pristupaèan naèin obrade vode u domaæinstvima i isporuke svim ljudima, kaže Suzan Murkot.

XS
SM
MD
LG