U narednih godinu dana biæe ostvaren napredak u rešavanju konaènog statusa Kosova, smatra Filip Henderson, potpredsednik Nemaèkog Maršalovog fonda u Vašingtonu i jedan od arhitekata amerièkog Fonda za razvoj demokratije na Balkanu, èije se sedište nalazi u Beogradu. U razgovoru sa našom koleginicom Jelom Defranèeski, gospodin Henderson je pored optimizma u pogledu nalaženja rešenja za Kosovo, takoðe govorio i o glavnim teškoæama na tom putu.
Henderson: Verujem da æe u narednih 12 meseci biti ostvaren napredak. To oèigledno neæe biti lako. Pogledajte samo najnovije dogaðaje, napad na vozilo predsednika Rugove, podizanje optužnice protiv premijera Haradinaja. Iako smatram da æe se o pitanju Kosova biti postignut napredak, sumnjam da æe taj problem biti u potpunosti rešen.
Glas Amerike: Predsednik Srbije Borisav Tadiæ je rekao da je spreman na dijalog sa Prištinom, a premijer Koštunica je nedavno izjavio da ne vidi da bi srpska vlada ikada mogla da odustane od Kosova. Kako prevaziæi tu protivreènost?
Henderson: Mislim da je predsednik Tadiæ jedan od pravih reformatora u Srbiji i verujem da ga Amerika i medjunarodna zajednica, ne podržavaju koliko bi mogle da ostvari program koji je više u skladu sa onim što Sjedinjene Države i EU žele da vide kada je reè o odnosu Srbije prema Kosovu. Premijer Koštunica je oèigledno imao komplikovaniji odnos sa Evropljanima i Amerikancima i mislim da æe se to nastaviti. No, njegovi pogledi odražavaju gledište velikog broja Srba i moraju se uzeti obzir. Meðutim, smatram da bi naša snažnija podrška predsedniku Tadiæu pomogla da se njegov stav više èuje na Kosovu i u regionu.
Glas Amerike: Zapad insistira da standardima, posebno efikasnoj zaštiti manjina, pre razgovora o statusu Kosova. Kako stoje stvari sa standardima?
Henderson: Ako posetite Kosovo videæete da je srpska zajednica, posebno ona koja živi na jugu Kosova, još uvek potpuno izolovana od svojih albanskih suseda. Po meni, to je u najmanju ruku dokaz da se srpska manjina plaši za svoju bezbednost i ne veruju da æe joj biti pružena zaštita. Oèigledno je veliki raskorak izmeðu realnog stanja i željene situacije u kojoj æe Srbi biti stvarno bezbedni. Lièno smatram da bi poèetak razgovora o statusu mogao da utièe na unapreðenje položaja manjina. Ovo je pitanje slièno pitanju saradnje sa Haškim tribunalom. Meðunarodna zajednica s jedne strane zahteva ispunjavanje odreðenih uslova, pre nego što pruži veæu politièku i ekonomsku podršku zemljama koje su pod pritiskom. S druge strane, tim je zemljama teško da ostvare politièki zamah i pridobiju podršku svoje javnosti pre nego što osete bilo kakvu vidniju ekonomsku i drugu korist od angažovanja sa meðunarodnom zajednicom.
Glas Amerike: Kosovski Albanci èesto prigovaraju da kosovski Srbi traže podršku Beograda i da ne vide Prištinu kao svoju prestonice. Srbi, pak, ukazuju da loše žive na Kosovu. Prošlogodišnje martovsko nasilje je bio oèit dokaz toga.
Henderson: Smatram da je bila greška što su Srbi bojkotovali izbore. Ostali su bez svojih zvaniènih predstavnika koji bi zastupali njihove interese u Prištini. Verujem da æe zbog toga da se nastavi trend da kosovski Srbi traže politièku i drugu podršku od Beograda.
Glas Amerike: Predlažu se razna rešenja za konaèan status Kosova, od nezavisnosti do ostanka u okviru Srbije. Ko je rešenje po Vama realno?
Henderson: Mislim da je realno da æe Kosovo u odreðenom trenutku biti nezavisno. Verujem da se, osim kod nekih ekstremnijih delova srpske politièke zajednice, i u Beogradu to vidi kao realnost. Pravo pitanje je kako doæi do toga bez nasilja, kako spreèiti srpsku manjinu da ne napusti Kosovo iz straha za svoju bezbednost. Mislim da EU može da pronadje naèin da uspostavi izvestan ogranièeni suverenitet za tu teritoriju dok kosovska vlada pregovara sa EU o svom potencijalnom èlanstvu.