Direktor energetskog sektora kompanije Deloit i Tuš, odgovoran za podruèje istoène Evrope i Rusije i bivši èlan federalne komisije za energetiku u administraciji predsednika Džordža Buša starijeg, Branko Terziæ, smatra da bi “kratkoroène posledice visokog poveæanja cene nafte bile negativne, ali dugoroène posledice bi mogle da budu pozitivne pod izvesnim uslovima.” U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinoviæem, Terziæ je rekao :
Terziæ: Kratkoroène negativne posledice visoke cene nafte predstavljaæe daleko veæi pristisak na ekonomije zemalja bez energetskih izvora, što æe, za uzvrat, uticati na prenos novca iz zemalja koje nemaju energetske izvore u one koje izvoze energiju. Više cene nafte æe stoga doprineti ekonomskoj stagnaciji brojnih zemalja, njihovom nepovoljnom platnom bilansu i poveæanju cena robe i usluga. Dugoroèno gledano, medjutim, više cene nafte stimulisaæe istraživanja u novim energetskim regionima. Na primer, arktièki region poseduje 25 odsto svetskih zaliha nafte, èija ekpsloatacija bi bila veoma skupa, ali bi visoke cene to omoguæile. Drugo, vioske cene bi stimulisale poveæanje nivoa proizvodnje i uvodjenje nove tehnologije za još intenzivniju eksploataciju. Recimo, u Sovjetskom Savezu i na Bliskom istoku, naftne komapanije su državne firme, koje ne koriste najnoviju tehnologiju. Više cene nafte æe primorati te zemlje da investiraju u novu tehnologiju što æe poveæati proizvodnju i podstaæi dolazak zapadnih firmi. Treæe, visoke cene æe svakako omoguæiti multimilionska ulaganja privatnog sektora u novu tehnologiju, što bi tokom vremena stvorilo konkurentno poslovanje i kao rezultat smanjilo cene nafte.
Glas Amerike: Kako bi poveæanje cene nafte, dugoroèno gledano, moglo da utièe na manje zemlje kao što je Srbija i Crna Gora?
Terziæ: Manje zemlje, koje nemaju, ili imaju skromne energetske izvore, kao što je Srbija i Crna Gora, moraæe da analiziraju svoju situaciju i ustanove da li koriste sve raspoložive energetske opcije, kao sto su elektrane na vetar, hidroelektrane, nuklearke itd. Takodje treba ustanoviti da li ta postrojenja koriste najnoviju tehnologiju, pošto su nove turbine, na primer, 15 do 20 odsto efikasnije od starih. Drugo, važan elemenat je štednja. Presednik Buš je, na primer, u svom nedavnom govoru, ukazao na potrebu štednje i što efikasnije proizvodnje energije. Èak i zemlja kao što su SAD, koja je veliki proizvodjaè energije, naglašava uštedu i efikasnost kao glavne prioritete. Ovakve mere bi takodje obuhvatile politiku u oblasti cena i ukidanje subvencija, da bi gradjani shvatili razloge realne cene energije, poreske olakšice za nove energeske projekte, kao i programe razvoja javnog prevoza -- korišèenje metroa, autobusa, železnice itd. Dakle, odgovarajuæe mere se mogu preduzeti u oblasti saobraæaja, grejanja i obezbedjenja poreskih olakšica za postojeæe biznise, što se odnosi i na Srbiju i Crnu Goru. Poreske olakšice su posebno važne za one firme koje žele da nastave da investiraju u toj industriskoj grani. Sveobuhvatna politika ovakve prirode bi bila odlièna ideja za svaku zemlju, bez obzira da li je ona velika ili mala.