Tokom njegove najnovije konferencije za štampu, predsedniku Bušu je postavljeno pitanje u vezi sa praksom ”vanrednih predaja:“
”U svetu posle 11. septembra 2001. Sjedinjene Države moraju da zaštite svoj narod i svoje prijatelje od sliènih napada. Jedan od naèina je hapšenje i slanje osumnjièenih u zemlje iz kojih potièu, uz obeæanje da neæe biti muèeni. Mi ta obeæanja dobijamo. Ova zemlja ne veruje u muèenje, ali veruje u sopstvenu zaštitu.“
Ovaj predsednikov odgovor dat je u jeku sve èešæih pitanja èlanova Kongresa i kritika od strane pobornika ljudskih i gradjanskih prava. Aleksandra Ariaga je direktor za vladina pitanja u organizaciji Amnesti internešenel:
”Sve više ima dokaza o rasprostranjenom amerièkom programu slanja zatvorenika u zamlje van vladavine zakona. Time se oni direktno izlažu opasnosti od torture i drugih oblika svirepog, nehumanog i ponižavajuæeg postupanja.“
Ova praksa odobrena je u vreme vladavine bivšeg predsednika Bila Klintona, ali se smatra da je bila retko korišæena. Predsednik Buš ju je izmenio i ojaèao kako bi se omoguæilo Centralnoj obaveštajnoj agenciji da šalje zatvorenike bez obaveze da se posebno razmatra svaki sluèaj. Od napada Al-kaide na Sjedinjene Države, septembra 2001., zatvorenici su, prema raznim izveštajima, upuæivani u Siriju, Egipat, Saudijsku Arabiju, Jordan, Maroko, Avganistan i Uzbekistan. Bušova odbrana ”vanrednih predaja“ vremenski se poklopila sa jednom pobedom u Kongresu onih zakonodavaca koji se protive toj praksi. Usvajajuæi zakon o finansiranju vojnih operacija u Iraku i Avganistanu, èlanovi Predstavnièkog doma izglasali su skoro jednoglasno amandman o zabrani korišæenja tog novca za postupke suprotne konvenciji Ujedinjenih nacija protiv muèenja. Kongresmen Erl Blumenauer jedan je od predlagaèa tog amandmana:
”Pozvali smo ovaj Kongres da se podrobno upozna sa, bojim se, moguæim skandalom, u kome otimamo i transportujemo ljude tamo gde nema efikasne kontrole, gde Kongres ne zna šta se dogadja i gde ima ljudi koji ne mogu da budu pozvani na odgovornost.“
Najveæu pažnju medija privukao je sluèaj kanadskog državljanina sirijskog porekla, Mahera Arara, uhapšenog na njujorškom aerodromu Džon F. Kenedi. Arar je avionom poslat u Siriju gde je zadržan 10 meseci i prema sopstvenoj izjavi muèen, a zatim oslobodjen bez optužbe. Njegovi advokati tužili su Sjedinjene Države, a ove nedelje su uložili žalbu na pokušaj Bušove administracije da se njihova tužba odbaci. Amerièki kongresmen Ed Marki glavni je predlagaè odvojenog zakonskog predloga za obustavu direktne i indirektne upotrebe ”vanredne predaje:“
”Tražimo od Kongresa da glasa o ovom predlogu, da stane na put ovoj sramnoj praksi i pošalje poruku Bušovoj administraciji da prizemlji avion koji leti okolo po svetu, kupi zatvorenike i prevozi ih do nekih od najozloglašenijih kršitelja ljudskih prava.“
Organizacije za zaštitu ljudskih prava podržavaju ovaj zakonski predlog i kažu da su diplomatska uveravanja dobijena od zemalja u koje se zatvorenici šalju, uglavnom beznaèajna. Vendi Paten je direktor odeljenja za Sjedinjene Države, u organizaciji Hjuman rajts voè:
”Uveravanja se koriste ne da bi se ispunile amerièke zakonske obaveze, veæ da bi se one zaobišle. Radi se o neobavezujuæim obeæanjima vlada koje rutinski krše najosnovnija ljudska prava i sistematski primenjuju muèenje.“
Da bi postao zakon, predlog kongresmena Markija trebalo bi da usvoje i Predstavnièki dom i Senat, a zatim da ga potpiše predsednik Buš. Oèekuje se da æe se pitanje ”vanrednih predaja“ veæ ove godine naæi na dnevnom redu kongresnih odbora.