Tokom evropske turneje, predsednik Džordž Buš susreo se sa predsednicima Francuske, Ukrajine i Rusije, Žakom Širakom, Viktorom Jušèenkom i Vladimirom Putinom, kao i sa nemaèkim kancelarom Gerhardom Šrederom. Tokom razgovora, Buš je istakao da Sjedinjene Države i Evropa treba da promovišu demokratiju.
”U novom veku, savez Evrope i Amerike je glavni stub naše bezbednosti. Naša snažna trgovina je jedan od pokretaèa svetske ekonomije. Naš primer ekonomske i politièke slobode je izvor nade milionima ljudi koji su umorni od siromaštva i ugnjetavanja”, rekao je predsednik Buš.
Rièard Volf, koji je o Bušovoj poseti izveštavao za èasopis ”Njuzvik”, kaže da je predsednik naišao na izuzetan prijem kod evropskih lidera:
”Saglasili su se da æe sve nesporazume u prošlosti ostaviti iza sebe. Ono što nije objavljeno jeste da su postigli sporazum da na trenutak zaborave na neslaganja oko iranskog nukleranog programa i èinjenice da Evropa prodaje oružje Kini. Odluèeno je da se koncentrišu na pitanja oko kojih postoji saglasnost, na primer situacija u Libanu, gde Sedinjene Države i Francuska trenutno imaju slièan stav“, rekao je Rièard Vulf.
Sjedinjene Države i Francuska pozvale su Siriju da u skladu sa rezolucijom 1559 Savjeta Bezbednosti Ujedinjenih nacija povuèe sve vojnike i obaveštajce iz Libana. Urednik èasopisa ”Nešnl Interest“ Džon O Saliven smatra da dogaðaji na Bliskom Istoku verovatno utièu na evropske lidere da preispitaju neke od svojih stavova:
”Naravno da su uspeh izbora u Iraku i iznenaðujuæe uspešna diplomatska aktivnost koja se odvija izmeðu Izraela i palestinskih vlasti razlozi da Evropljani kažu: “Možda je u vezi sa nekim od ovih pitanja Buš više u pravu nego što smo mislili. Možda ova iraèka avantura ili koncept promovisanja demokratije na Bliskom Istoku i nisu tako apsurdni, kao što smo èesto i to ne baš uvek potajno isticali.
Visoki saradnik Saveta za meðunarodne odnose, Èarls Kapèan, meðutim istièe da i dalje postoje neka nerešena pitanja, kao što je odnos Sjedinjenih Država i evropskih lidera prema NATO.
”Širak i drugi lideri rekli su: ”Hvala vam gospodine predsednièe, ali NATO više nije tamo gde je akcija“. Ta uloga prepuštena je Evropskoj uniji i to je na neki naèin istaklo èinjenicu da, iako se Sjedinjene Države okreæu Evropi, dublje podele ostaju ispod površine. NATO za Amerikance više nije što je bio, zato što smo sada fokusirani na Bliski Istok, gde alijansa i nije naroèito angažovana“, kaže Èarls Kapèan.
Kapèan smatra da je izmeðu Sjedinjenih Država i evropskih saveznika neophodan jaèi dijalog. Analitièari, meðutim, kažu da oko kljuènih pitanja na Bliskom Istoku izmeðu Amerike i Evrope postoji više saglasnosti nego što se to oèekivalo prošle godine.