Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://voa-8.chntva1-dc1.cscehub.com/mediastore/ap_michael_Jackson_trial_28feb05_210.jpg"> Medijski cirkus na suðenjima slavnim i poznatim liènostima - 2005-03-07


Studenti prava i novinarstva uèe o osetljivoj ravnoteži izmeðu želje medija da objave što noviju i atraktivniju informaciju i pravosuða èiji je zadatak da zaštiti pravo optuženog na pošten sudski postupak. Pritisak na tu krhku ravnotežu sve je veæi otkako se, bar u Americi, udesetostruèio broj kablovskih i satelitskih stanica, od koje su neke iskljuèivo posveæene temi kriminala i sudnice. Kao što to kaže jedan od izveštaèa sa suðenja Majklu Džeksonu, “beštija zvana novinarstvo, veèito je gladna”. Jedan od hiljade novinara koji prate Džekosnovo suðenje, reporter “Vašington posta”, Pol Fari, kaže:

“Predmet njegovog suðenja je posebno oduran. No, Makl Džekson je jedna od najpoznatijih liènosti estrade u svetu -- on je tako èudan i fascinantan lik da nije neobièno što postoji ogroman interes. Protiv toga se ne može ništa. I oèigledno da mediji to do odreðene mere eksploatišu, jer to prodaje novine i poveæava gledanost televizije.”

Fari dodaje da mnogi ljudi žele da budu èlanovi porote na takvim suðenjima, èak i kada to ne žele da priznaju. Sudija Rodni Melvil zabranio je medijske kamere u sudnici i vrlo pažljivo reguliše pristup. Samo sedmorici novinara je dozvoljeno da prisustvuju suðenju, dok ostali prate njegov tok putem internog televizijskog prenosa. Izveštaèi lista “Santa Barbara News-Press” svakog dana se sa ostalim novinarima takmièe da doðu do najprimamljivijih detalja. Donald Merfi je zamenik glavnog urednika tog lista:

“U odmeravanju koliko toga treba objaviti da se ne bi ugrozilo pravo gospodina Džeksona na pošteno suðenje, mi smatramo da, što bolje osvetlimo proces toliko æe ljudi više saznati o tome kako uopšte funkcioniše pravosudni sistem kada se na optuženièkoj klupi naðe poznata liènost”.

Skoro dve hiljade kilometara na istok, u gradu Vièita, u Kanzasu, u toku su pripreme za poèetak suðenja -- ovog puta ozloglašenoj liènosti, serijskom ubici Denisu Rejderu, koji je pune dve decenije izmicao pravdi. Profesor prava na Univerzitetu države Kanzas, Majk Kauè kaže da je šerif grada Vièite zatražio od tužilaca da tuže neke medije zbog netaènih izveštaja o radu policije. Po reèima profesora Kauèa, neke sudije bi volele da mogu da poptuno zabrane prisustvo medija u sudnici. No, Vrhovni sud je podržao pravo javnosti na informisanje o suðenjima.

“Sudije su posle toga potražile druge naèine da zaštite ustavno pravo na pošteno suðenje optuženika. Metod koji se najèešæe primenjuje je naredba o zabrani davanja izjava kako za branitelje tako i tužioce, svedoke, policiju i bilo kog drugog ko zvanièno uèestvuje u pravnom postupku. Ko prekrši zabranu može biti kažnjen i novèanom i zatvorskom kaznom.”

Meðutim, advokati, policajci i svedoci sve èešæe se brane od takvih naredbi pozivanjem na ustavom zagarantovano pravo na izražavanje mišljenja. To je samo još jedna dimenzija složenog uspostavljanja granice izmeðu prava na slobodu izražavanja i ustavnog prava optuženika na pravièno suðenje.

XS
SM
MD
LG