Protivnici smrtne kazne u SAD ove nedelje zabeležili su važnu pobedu pošto je Vrhovni sud, tesnom veæinom od pet glasova za i èetiri glasa protiv, doneo odluku da je izricanje smrtne kazne osobama koje su bile maloletnici kada su poèinile krivièna dela za koja su osuðene -neustavno.
Sudija Entoni Kenedi napisao je mišljenje veæine u ovom sluèaju. On je naveo da se proteklih godina ubedljiva veæina meðunarodne zajednice izjasnila protiv izricanja smrtne kazne maloletnim poèiniocima. U svom obrazloženju, Kenedi je takoðe naveo da se u amerièkom društvu, maloletni poèinioci, po njegovim reèima, sasvim jasno smatraju manje sposobnim od proseènih kriminalaca zbog nedovoljne zrelosti i emotivne stabilnosti.
Reakcije aktivista za ukidanje smrtne kazne bile su brze i pozitivne. Marša Levik predstavnik nevladine organizacije «Pravni centar za maloletnike» u Njujorku kaže: «Ne možemo da izrièemo smrtne kazne poèiniocima koji nisu podobni za preuzimanje krivice i odgovornosti u istom stepenu kao i odrasli i koji nemaju zrelost rasuðivanja koju imaju odrasli».
Odluka Vrhovnog suda praktièno se odnosi na 19 država koje su do sada omoguæavale izricanje smrtne kazne maloletnim poèiniocima. Njome æe biti ukinuto 70 smrtnih kazni osobama koje su imale 16 ili 17 godina kada su poèinile krivièna dela za koja su osuðene. Vrhovni sud je još 1988. ukinuo smrtne kazne za poèinioce mlaðe od 16 godina, ali su se SAD proteklih godina našle u sve manjoj grupi zemalja koje još uvek dozvoljavaju iziricanje smrtne kazne maloletnicima. Zemljama koje su ukinule tu praksu prikljuèili su se i Iran, Pakistan, Kina i Saudijska Arabija.
Sudija Sandra Dej O'Konor napisala je mišljenje za sudije koje su ostale u manjini. Ona je iznela mišljenje da bi i neki maloletni poèinioci trebalo da odgovaraju za svoja dela u istom stepenu kao i odrasle osobe ukoliko se radi o izuzetno teškim kriviènim delima. Odluka Vrhovnog suda doèekana je, prirodno, sa negodovanjem meðu onima èije najdraže su usmrtili maloletnici.
«Osoba koja je ubila našeg sina veæ je poèinila 14 težih kriviènih dela do trenutka kada je napunila 17 godina», kaže Bil Grin, roditelj jedne od žrtava.
«Mogu da vam kažem jednu stvar - ti 17-godišnjaci su bili svesni onoga što rade kada su ubili moju æerku», kaže Adolf Penja.
Centar za informacije o smrtnoj kazni saopštio je da je, otkako je Vrhovni sud dozvolio izricanje smrtne kazne 1976. godine, kazna bila izvršena nad 22 osobe koje su imale 16 ili 17 godina kada su poèinile krivièna dela za koja su osuðene. Ovom odlukom Vrhovnog suda, inaèe, nastavljen je trend ogranièavanja korišæenja smrtne kazne poslednjih godina. U svojoj prethodnoj odluci o ovom pitanju, Vrhovni sud je 2002. godine zabranio izricanje smrtne kazne retardiranim osobama ocenivši da bi to predstavljalo kršenje odredbe Ustava kojom se zabranjuje okrutno ili neuobièajeno kažnjavanje.