Džordž Maršal bio je glavni tvorac amerièkog Programa za obnovu Evrope, koji je pomogao evropskim zemljama da obnove svoju privredu posle Drugog svetskog rata. Danas, 57 godina posle pokretanja Maršalovog plana, pojedini eksperti smatraju da bi on mogao da služi kao ugled za globalnu demokratizaciju. Saradnik Glasa Amerike Ivana Kuhar izveštava o nedavnoj tribini održanoj na Univerzitetu “Džord Vašington” u Vašingtonu.
Sjedinjene Države od 1948. do 1953. godine priložile su više od 13 milijardi dolara za razvoj privrede 16 evropskih država koje su uèestvovale u veoma uspešnom Maršalovom planu. U državama koje su uèestvovale u programu, bruto nacionalni proizvod u tom periodu poveæao se za 15 do 25 odsto. Profesor Houp Harison, sa Univerziteta “Džordž Vašington”, kaže da je Maršalov plan imao i politièku dimenziju. Evropske države su se prvi put u istoriji udružile i otvorile put ka konaènom stvaranju Evropske unije, saveza miroljubivih i demokratskih država koji doprinosi miru u svetu.
“Najvažnije je to što je u planu reèeno: vi, države Evrope, koje želite da dobijete ovu pomoæ, morate da se okupite i istupite sa zajednièkim planom. Kažite nam taèno šta vam treba, otvorite meðusobno svoje privrede, otvoreno izmeðu sebe razgovarajte o tome šta vam treba, onda nam to recite i mi æemo da vam pomognemo,” kaže profesor Houp Harison, sa Univerziteta “Džordž Vašington”.
Žan David Levit, francuski ambasador u Sjedinjenim Državama, kaže da je Zapadna Evropa primenila recept Maršalovog plana prilikom uspešnog proširivanja Evropske unije. Integrisala je 10 èlanica iz bivšeg sovjetskog bloka i prebacila im 85 milijardi dolara da bi im pomogla da uhvate korak sa zapadnim delom kontinenta. Nove èlanice prihvatile su zapadne vrednosti liberalne demokratije, slobodnog tržišta, slobode i ljudskih prava. Ambasador Levit kaže da æe se proces na legatu Maršalovog plana nastaviti sa Rumunijom i Bugarskom koje treba da se pridruže Uniji za dve godine, a potom i sa drugim državama.
“Hrvatska je veæ na spisku. Sudbina ostalih balkanskih zemalja, poput Srbije i Albanije, jeste da nam se isto tako pridruže. Posle država balkanskog regiona, poznato vam je da smo doneli odluku da zapoènemo razgovore sa Turskom”, kaže Žan David Levit, francuski ambasador u Sjedinjenim Državama.
Evropska unija želi da proširi zapadne vrednosti po celom kontinentu, ukljuèujuæi i Rusiju i Ukrajinu, istièe francuski ambasador, dodajuæi da se širenje demokratije, mira i napretka, neæe zaustaviti na evropskim granicama.
“Upravo je to ono što hoæemo da uradimo na podruèju koje obuhvata širi region Bliskog istoka i Severnu Afriku”, kaže Žan David Levit.
Francuski ambasador smatra da je demokratizacija regiona veæ poèela takozvanim Barselonskim procesom. Evropska unija za deset proteklih godina izdvojila je tri milijarde dolara za podruèje koje se prostire od Maroka do Iraka. Evropska unija trenutno vodi bilateralne razgovore sa tim državama, istovremeno ih ohrabrujuæi da zajedno rade na jedinstvenom planu regionalne ekonomske rekonstrukcije. Na legatu Maršalovog plana iz 1947, zajednièki “spisak želja” trebalo bi da se predstavi Evropskoj uniji, a možda i Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim nacijama, i to kao plan za ekonomsku rekonstrukciju regiona Bliskog Istoka i Severne Afrike.