Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/albert-einstein.jpg">Ove godine, fizièari ali obièan svet obeležavaju stoleæe Ajnštajnove “èudesne godine“ - 2005-02-18


Pre stotinu godina, Albert Ajnštajn objavio je nekoliko radova koji su uneli revoluciju u nauènu misao tog doba.

Meðunarodno udruženje za teorijsku i primenjenu fiziku proglasilo je 2005. Svetskom godinom fizike, dok se u Ajnštajnovoj rodnoj Nemaèkoj ova godina proslavlja kao godina ovog velikog fizièara. Godine 1905. Ajnštajn je zapoèeo nauènu diskusiju o prirodi univerzuma, diskusiju koja traje i danas. Predstavivši ideje koje su bile daleko ispred tog vremena, Ajnštajn je u svojoj Teoriji relativiteta ustvrdio da su prostor i vreme relativni pojmovi i da zavise od perspektive posmatraèa. Po Ajnštajnu, jedini apsolutni pojmovi su brzina svetlosti i prirodni zakoni. Sa 26 godina objavio je svoju Teoriju relativiteta, a zatim dokazuje postojanje atoma i èinjenicu da se svetlosni snop sastoji od èestica, a ne od talasa, kako se prethodno verovalo.

Ajnštajn dobija 1921. Nobelovu nagradu za fiziku za svoju èuvenu kvantnu teoriju, koja opisuje delovanje energije i materije na nivou atoma ili njegovih delova, a koja i danas èini osnovu istraživanja na polju fizike. U ovoj godini obeležavanja Ajnštajnovih dostignuæa biæe održan veliki broj nauènih konferencija i muzejskih postavki, a u Tokiju æe biti biti izveden komad o Ajnštajnovom životu -- u stilu drevnog japanskog pozorišta.

Albert Ajnštajn umro je 18. aprila 1955. u svojoj kuæi u Prinstonu u Nju Džerziju, tako da se ove godine obeležava i pedeseta godišnjica njegove smrti. Tog dana stanovnici Prinstona ugasiæe svetla u svojim domovima, a iz tame u nebo æe biti uprt veliki snop svetlosti èime æe poèeti ”hepening“ pod nazivom ”Fizika obasjava svet.“ Poèeæe da se pale svetlosni snopovi u pravcu zapadne obale SAD, signal æe zatim putem podvodnog kabla putovati ispod Pacifika do istoène Azije i Okeanije. Kada stigne do Kine, svetlosni snop æe se razdvojiti u dva pravca: Severni æe otiæi u Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, Poljsku, Slovaèku i Èešku, dok æe južni krak putovati kroz Indiju, Pakistan, Iran, Tursku, Bugarsku, Srbiju i Maðarsku. Dva svetlosna snopa ponovo æe se spojiti u jedan u Austriji. Odakle æe snop krenuti ka Švajcarskoj i Francuskoj, da bi zatim ponovo - kablom ispod Atlantika - stigao u Prinston, odakle je i krenuo. Prema planu pohod svetlosnog snopa oko Zemljine kugle trajaæe taèno 24 èasa.

XS
SM
MD
LG