Ovih dana je zapoèet globalni projekat koji za cilj ima da se zabeleži genetski kod svih 10 miliona vrsta biljaka i životinja koji žive na našoj planeti. Taj projekat, koji koordiniše CBOL - konzorcijum za registraciju života, okuplja struènjake i nauène ustanove širom sveta, meðu kojima ima i prirodnjaèkih muzeja, univerziteta i zoološkoh vrtova.
Nauènici su zapoèeli ogroman projekat da svim živim biæima na planeti dodele jednu vrstu «bar koda», u pokušaju da se zabeleže jedinstveni genetski kodovi za, kako se procenjuje, 10 miliona biljaka i životinja. Od 7. do 10. februara, svetski struènjaci okupili su se u londonskom prirodnjaèkom muzeju, da bi procenili da li je taj projekat uopšte izvodljiv - sa nauène taèke gledišta.
«Sada raspolažemo tehnologijom kakvu ranije nismo imali, tako da sada možemo da analiziramo DNK veoma brzo i jeftino, putem interneta možemo da povežemo velike kolièine podataka, a sve to u vreme kada dolazi do gubitka bio-raznovrsnosti, kada nam vrste odumiru, znamo da moramo da o njima više znamo i da to mora da bude brzo.»
Nauènici su otkrili da je moguæe utvrditi takozvani kratki genetski zapis, pomoæu koga može da se identifikuje svaka vrsta života na našoj planeti. U pitanju je mitohondrijski DNK, koga je lako izolovati i koji je lak za èitanje. Sam proces identifikacije i opisa svih živih biæa na planeti je enorman, ali odsudan zadatak. Takozvana «bar kod» inicijativa je samo prvi korak ka tom cilju.
«Mi verujemo da æe kroz 20 godina biti moguæe da se spozna velika raznovrsnost života na naðoj planeti.»
Sam proces dodeljivanja «bar kodova» je veæ primenjen u pilot projektima izvršenim u SAD i Australiji i tu se pokazao uspešnim. Nauènici veruju da æe to predstavljati pravu revoluciju.
«Ono što se postiže DNK bar kodom je pojednostavljenje procesa, pošto imate 4 nukleitidna gasa dobijena iz DNK, koja možete razmeštati na veoma razlièite naèine i možete ih povezivati, a to æe sve uèiniti jednostavnijim, a podaci æe biti svima dostupni.»
Projekat æe se, za sada, odvijati u tri pravca. Dva pravca za cilj imaju prikupljanje genetskih podataka o svim ribama i pticama na planeti, dok æe treæi stvoriti javno dostupnu bazu DNK podataka o živim biæima koja se nalaze u razlièitim zbirkama širom planete.
«Naša želja je da 6-ogodišnjak koji šeta ulicom, može iz džepa da izvuèe neku napravu jeftinu kao èešalj, da uzme mrava i ubaci ga u taj ureðaj i da kaže – a u pitanju je taj i taj FEIDOLE. On potom ode na Gugl na kome upiše to latinsko ime i dobije sve svetski raspoložive informacije o toj vrsti mrava.»
Tako prikupljene informacije pomoæi æe u naporima za oèuvanje bio-raznovrsnosti, kao i u borbi protiv infektivnih bolesti i parazita. U buduænosti æe takoðe verovatno biti moguæe da se utvrdi genetski kod za izumrle vrste, tako što æe se koristiti njihov DNK iz muzejskih primeraka. Genetski materijal izumrlih životinja – ukljuèujuæi i pticu dodo - veæ je dobijen.
«Naša ideja je da uz zajednièke, koordinisane, napore i standardizaciju, svi pojedinaèni poduhvati brojnih organizacija žirom sveta pomognu da se brže doðe do cilja.»
«Svi su uzbuðeni što je tako veliki projekat na pragu da bude realizovan.»